U ateljeu talentovane slikarke Zorice Medić iz Crvenke, spoj hrišćanske tradicije i umetničkog izazova dovodi do stvaranja ikona na neobičnim materijalima. Ova umetnica, koja se specijalizovala za oslikavanje jaja, koristi različite vrste, uključujući nojeva, živinska i drvena jaja, kao i lipovu dasku, kamen, biber-crep i pečurke.
Zorica objašnjava da je nojevo jaje posebno zahvalno za oslikavanje zbog svoje debljine ljuske, ali i zahteva pažljiv i dugotrajan rad. Pre nego što počne sa slikanjem, ona impregnira jaje pur-penom kako bi ga ojačala. Ova jaja, koja dolaze samo od uzgajivača u Crvenki i Subotici, često su nedovoljna zbog smanjenog uzgoja nojeva, što povećava potražnju za njenim radovima.
„Godišnje uradim desetak ovakvih ikona, posebno su tražene pred Vaskrs“, kaže Zorica. Sve ikone su ili poklonjene ili prodate, a neki od radova pronašli su put do dijaspore, gde se čuva hrišćanska tradicija. Jedna od njenih ikona, koju je uradila na likovnoj koloniji u Zagrebu, sada se nalazi u zbirci „pisanica“ u Etnografskom muzeju u tom gradu.
Pored ikona na nojevim jajima, Zorica se bavi i ikonopisom na biber-crepu, koji ima vizantijski oblik. „Kada se uokviri, izgleda kao da svetitelji izviruju iz manastirskog prozora“, ističe ona. U njenim radovima je i inspiracija iz prirode – sa Fruške gore sakuplja drvenaste gljive, na kojima takođe oslikava.
Zoricina strast prema umetnosti nosi duboke korene u njenom detinjstvu. U svom ličnom dnevniku, koji čuva već 45 godina, beleži svoje umetničke početke i religioznost koju je nasledila od svoje prabake. Priče iz Starog i Novog zaveta, koje je slušala kao devojčica, formirale su njen umetnički izraz. „Bila sam ‘dete komunizma’, a odlazak u crkvu nije bio uobičajen, ali sam s prabakom često išla i slušala te priče“, objašnjava Zorica.
Osim ikona, ona ima bogato iskustvo u pravljenju mozaika od sedefa morskih školjki i kamenčića, a slikala je i na morskim oblucima. Trenutno se priprema da utisne slike svetaca i srednjovekovnu moravsku ornamentiku na oblutke iz Hilandara, dodajući im novu simboliku.
Zorica Medić predstavlja primer kako umetnost može spojiti tradiciju i moderni izraz, čime čuva deo hrišćanske kulture u savremenom društvu. Njeni radovi ne samo da obogaćuju kulturnu scenu Srbije, već i služe kao most između prošlosti i sadašnjosti, prenosivši poruku vere i lepote kroz generacije.
