U Bosni i Hercegovini postoji ukupno četiri slobodne zone, a poslednja je registrovana još 2004. godine. Ove informacije potvrđene su za „Nezavisne novine“ iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH). Slobodne zone su specifična područja unutar države koja omogućavaju olakšane uslove za poslovanje, posebno za međunarodnu trgovinu, uz značajne poreske olakšice.
Slobodne zone igraju ključnu ulogu u privlačenju stranih investicija, povećanju izvoza i stvaranju novih radnih mesta. Njihovo značajnost u ekonomskom razvoju očigledna je, ali u BiH se suočavamo s pitanjima efikasnosti korišćenja ovih zona. S obzirom na to da je poslednja zona registrovana pre skoro dva decenija, nameće se pitanje da li je trenutni model slobodnih zona u BiH zastareo.
Zakon o slobodnim zonama u BiH omogućava ekonomskim subjektima različite privilegije, kao što su oslobađanje od određenih poreza i carina. Ovo je često dovoljno da podstakne lokalne i strane investitore da razvijaju svoje poslove, ali nedostatak inovacija i prilagođavanja trenutnim tržišnim trendovima može dovesti do stagnacije. Analitičari ističu da je važno da se slobodne zone modernizuju i prilagode globalnim tržištima kako bi ostale relevantne.
Jedan od izazova s kojim se suočavaju ove zone jeste nedostatak informacija o njihovim prednostima i mogućnostima koje nude preduzećima. Mnogi preduzetnici nisu dovoljno informisani o procedurama, što može dovesti do propusta i neiskorišćenih prilika. Takođe, sprovođenje zakonodavstva i monitoring su ključni faktori za uspeh ovih zona. U ovom trenutku, UIO BiH naglašava važnost jačanja saradnje sa lokalnim vlastima i privrednicima kako bi se unapredili uslovi poslovanja u slobodnim zonama.
Prema izvorima bliskim ovoj temi, postoji i potreba za revizijom postojećih slobodnih zona kako bi se obezbedilo da ispunjavaju potrebe tržišta i da nude konkurentne uslove. Takođe, moderna infrastrukturna rešenja, kao što su brza saobraćajna povezanost i kvalitetne logističke usluge, mogu značajno poboljšati atraktivnost tih zona.
Za Bosnu i Hercegovinu, posebno značajno je da pronađe načine za unapređenje svoje pozicije u globalnom lancu vrednosti. Naime, slobodne zone mogu igrati ključnu ulogu u povećanju atraktivnosti zemlje za strane direktne investicije, ukoliko se pravilno koriste i promoviraju. U tom smislu, potrebno je donošenje strategija koje će osigurati da slobodne zone postanu centri inovacija i tehnologije.
Osim toga, potrebno je da vlasti podrže razvoj preduzetništva i podstaknu visoku tehnološku proizvodnju unutar ovih zona. Takođe, važno je privući inovatore i mlade startape koji mogu doprineti jačanju ekonomije i diversifikaciji industrije. Ekonomisti ukazuju na to da bi takve inicijative mogle smanjiti zavisnost od tradicionalnih resursa i potaknuti održivi razvoj.
U svetlu globalnih trendova i promena na tržištu, BiH mora biti spremna da reaguje brzo i da se prilagodi novim izazovima. Rast digitalizacije i promene u načinu poslovanja zahtevaju moderna rešenja koja će doneti koristi investitorima i preduzetnicima. Na taj način, slobodne zone mogu biti ključno sredstvo za jačanje ekonomske pozicije zemlje na međunarodnoj sceni.
Na kraju, važno je napomenuti da je saradnja između vlade, privrede i obrazovnog sektora od suštinskog značaja za uspeh slobodnih zona. Obrazovanje i obuka radne snage podržaće razvoj veština neophodnih za nove industrije i inovativne poslovne modele. Bosna i Hercegovina ima potencijal da iskoristi svoje slobodne zone na načine koji doprinose ekonomskom rastu i stabilnosti, ali je za to potrebna strateška vizija i posvećen rad svih aktera.
