Na današnji dan pre 21 godinu, Albanci su na Kosovu i Metohiji izveli brutalne napade na srpske svetinje. Ovi događaji, poznati kao martovski pogrom, rezultirali su strašnim posledicama po srpsku zajednicu, uključujući paljenje crkava i progon Srba. Prema podacima međunarodnih zvaničnika, u ovim nasilnim događajima je učestvovalo oko 50.000 Albanaca, a brutalna akcija je vođena iz Prištine uz saznanje stranih vlasti.
Međunarodni tužioci i sudije su pokrenuli postupke protiv onih koji su uništili srpske crkve. Do danas, 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne koje se kreću od 21 meseca do 16 godina, dok su domaći sudovi izrekli oko 300 presuda, većinom uslovnih ili novčanih. Iako je nasilje bilo masovno, počinioci su često prolazili nekažnjeno.
Jedan od najistaknutijih slučajeva tokom pogroma jeste slučaj Alema Kurtija, koji je polomio krst na srpskom manastiru. Kurtijeva smrt 2015. godine usled teške bolesti izazvale su podsećanje na njegov postupak, a srpski sveštenici su izjavili da su mnogi Albanci sa Kosova od tada postali oprezni i boje se kletve koja dolazi nakon oskrnavljenja svetinja.
Mnoge priče o propitivanju Božje pravde su se pojavile u kontekstu Kurtijeve smrti i patnji njegovih članova porodice. Sveštenici kao što je Velja Stojković, bivši paroh orahovački, naglašavaju da nije jedini koji je platio cenu za oskrnavljenje svetinja. „Božja kazna je spora, ali dostižna“, ističe on, dodajući da je ovo opomena onima koji bi ponovo razmatrali slično ponašanje.
Brutalni napadi su započeli nakon što je emitovana lažna informacija o tome da su Srbi navodno utopili dvojicu albanskih dečaka. Ove lažne tvrdnje su potpredile nasilje koje je rezultiralo desetinama ubijenih, proteranih i povređenih. Prema zvaničnim podacima, 19 osoba je izgubilo život, od kojih osam pripadnika srpske zajednice, dok je 170 ranjeno.
U brojevima, pogrom je napravio značajnu štetu: 4.012 Srba je proterano, 35 verskih objekata zapaljeno, kao i 800 srpskih kuća. Pored toga, uništeno je 18 spomenika kulture, uključujući Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Svedoci kao što je Rada Vujović, koja je preživela pogrom, opisuje paklenske scene iz tog perioda. Ona se seća kako je Kosovo Polje bilo u plamenu, a Srbi su pokušavali da se zaštite od nasilja dok su se nalazili u prostorijama UNMIK policije.
Ove tragedije s današnjim sećanjem na pogrom na Kosovu i Metohiji ostavljaju dubok trag u kolektivnoj svesti srpskog naroda i upozoravaju na opasnosti nasilja i mržnje u društvu.
