Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je na konferenciji za novinare rekao da bi postizanje sporazuma o energetskoj saradnji između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije moglo otvoriti put za obnovu snabdevanja gasom putem gasovoda za Evropu. Ovaj razvoj je od posebnog značaja za Evropu s obzirom na stalno visoke cene gasa, koje su i dalje prisutne tri godine nakon što je region pretrpeo najtežu energetsku krizu nekoliko decenija.
Nemačka, kao najjača ekonomija u Evropskoj uniji, beleži zabrinutost među industrijskim preduzećima, koja se nadaju povratku ruskog gasa kako bi se mogle bolje takmičiti sa stranim proizvođačima. Visoke cene energije negativno utiču na njihovu konkurentnost, a očigledno je da je pitanje snabdevanja gasom postalo jedno od glavnih pitanja za evropske države u ovim teškim vremenima.
Posebno su pogođene istočnoevropske zemlje kao što je Slovačka, koje su se tradicionalno oslanjale na ruske isporuke. Ove zemlje se takođe zalažu za ponovnu uspostavu isporuka gasa snabdevenih putem gasovoda iz Rusije. Potražnja za gasom postaje sve veći problem, naročito s obzirom na hladne zime i smanjenu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Evropske zemlje suočavaju se s izazovom obnavljanja zaliha gasa pre nego što ponovo nastupe zima. Stručnjaci upozoravaju da bi svako značajno povećanje snabdevanja gasom na već ograničenom tržištu donelo značajno olakšanje, ali povratak na pretkrizne količine snabdevanja deluje kao teško ostvariv cilj.
U analizi „Blumberga“ navodi se da je malo verovatan masovan povratak ruskog gasa na tržište. Razlozi za to obuhvataju razvoj plana Evropske unije da postepeno isključi ruski gas do 2027. godine, pogoršane odnose između Evrope i ruskih dobavljača, kao i probleme sa infrastrukturom.
U izveštaju iz oktobra 2024. godine, „Blumberg“ je naveo da Evropska unija verovatno neće moći u potpunosti da se odrekne ruskog gasa. Iako je plan o smanjenju zavisnosti od ovog „plavog goriva“ postavljen za 2027. godinu, zalihe gasa u EU su prestale da se smanjuju, a zavisnost od ruskih isporuka se čak blago povećava. Tako je, dok je 2024. godine Rusija obezbeđivala oko 20 procenata ukupnog uvoza gasa u EU, u 2023. godini taj udeo bio je 15 procenata.
Ova situacija ukazuje na izazove sa kojima se Evropa suočava prilikom pokušaja diversifikacije izvora energije i smanjenja zavisnosti od ruskih isporuka gasa. Iako se za mnoge EU zemlje čini neophodnim pronalaženje alternativnih rešenja, Pored toga, ekonomska stvarnost i uslovi na tržištu čine borbu protiv visokih cena gasa još težom. Bez obzira na ambiciozne planove o smanjenju zavisnosti, teško je predvideti kako će se stvari razvijati na globalnom energetskom tržištu, koje ostaje pod uticajem političkih i ekonomskih kretanja.
Evropa se priprema za tešku sezonu, a njenim zemljama je potrebna stabilnost u snabdevanju energijom kako bi se nosile sa predstojećim izazovima. U svetlu ovih dešavanja, industrijske firme, posebno u Nemačkoj i Slovačkoj, prate situaciju i nadaju se obezbeđivanju jeftinijeg gasa koji bi mogao da poboljša njihove poslovne izglede i sposobnost konkurencije.
