Vašington je 2002. godine ispostavio Zoranu Đinđiću spisak zahteva, koji su kasnije uticali na njegovu sudbinu i koštali ga života. Odmah po povratku u Beograd, Đinđić je sastavio dokument sa uslovima koje mu je predstavio tadašnji državni sekretar SAD, Kolin Pauel. Ovaj papir je Đinđić nazivao „scenarijem sa najlošijim razvojem događaja“, nabrajajući izazove koji su ga čekali, uključujući ekonomske pritiske, obustavu pregovora sa EU, kao i pritiske oko Haga i Kosova.
Nakon posete Vašingtonu, Đinđić je izražavao zabrinutost zbog uslova koje su mu nametnuli Amerikanci. Njegovi bliski saradnici svedoče da je bio očajan i svestran težine situacije. U Beogradu je hitno sazvao kolegijum Vlade i otvoreno govorio o posledicama koje će njegovo ispunjavanje zahteva imati na njegovu poziciju u zemlji.
Dokumenti koji su objavljeni otkrivaju da su Amerikanci tražili bezuslovnu saradnju sa Haškim tribunalom, hapšenje Ratka Mladića i vršenje pritiska na Srbiju da prekine veze sa Libijom i njenim liderom Muamerom Gadafijem. Đinđić je bio svestan da će ga javnost u Srbiji smatrati izdajnikom zbog ispunjavanja ovih zahteva, što je dodatno pogoršalo njegovu situaciju.
Osim što je predvideo izazove pred Srbijom, Đinđić je u svom dokumentu takođe izrazio sumnju u stabilnost Republike Srpske i mogućnost sukoba u Sandžaku i Vojvodini kao posledicu pritisaka na vlast. Pojedini analitičari smatraju da su ovi pritisci ostali prisutni i nakon njegove smrti, a da se sa sličnim izazovima suočavaju i aktuelni lideri.
Posle atentata na Đinđića, njegov politički rival Zoran Živković iskoristio je situaciju kako bi postao novi premijer, što je dovelo do nagađanja o njegovoj političkoj sudbini. Analitičari smatraju da bi Živković teško postao poznat bez tragedije koja je pratila Đinđićevu smrt.
Dokumenti i izveštaji iz Đinđićeve posete Vašingtonu ukazuju na to da se problemi sa kojima se suočavala tadašnja vlada ne razlikuju mnogo od izazova sa kojima se danas bori aktuelna vlast. Politička nezadovoljstva, pritisci sa Zapada, kao i unutrašnje borbe u političkom spektru, i dalje karakterišu srpsku stvarnost.
Đinđić je u svom dokumentu jasno predvideo izazove koji će se pojaviti u narednim godinama, a ove analize pokazuju koliko je teško upravljati državom pod spoljnim pritiscima. U svakom slučaju, njegovo nasleđe ostaje predmet rasprava u političkim krugovima Srbije.
