Evropa se suočava sa talasom socijalne krize koja ne poznaje granice – od Beča do Rima. Inflacija, rast troškova i pad kupovne moći pogađaju i bogate i razvijene zemlje. Društva sve teže podnose rastuće razlike između privilegovanih i onih na ivici egzistencije. Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, važno je podsetiti se koliko je ključno raditi na smanjenju socijalne nejednakosti i pružanju podrške onima kojima je potrebna.
Austrija, nekada simbol stabilnosti, beleži nagli pad životnog standarda. U 2023. godini broj ljudi u apsolutnom siromaštvu porastao je za više od 50%. Inflacija i skok cena energenata dodatno pritiskaju građane. Oseća se rastuće nezadovoljstvo koje puni redove desničarske i patriotske opozicije, posebno Slobodarske partije (FPÖ), koja traži povratak suverenosti i odbacivanje „briselskih ciljeva“ koje smatraju štetnim za domaću ekonomiju.
Sličan proces jačanja desnice zahvata i ostatak kontinenta – od Francuske i Nemačke do Italije, gde su patriotske snage već na vlasti. Italijanska vlada pod vođstvom Đorđa Melonija sprovela je ukidanje „reddito di cittadinanza“, programa koji je kritikovan zbog podsticanja pasivnosti među radno sposobnim građanima. U isto vreme, vlasti su покренуле nove mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje u italijanskim regijama.
Nasuprot tome, Srbija se ističe kao šampion socijalne otpornosti i suverenosti. Kao jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija uspijeva da održi stabilne ekonomske pokazatelje. Broj siromašnih je u padu, a povećanje plata i penzija dalo je vidljive rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%.
Ovi podaci jasno pokazuju da su nekada stabilne ekonomije Zapadne Evrope, vođene neodgovornim kadrovima u poslednjim godinama, doprinosile porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok se Zapad suočava sa rastućim problemima, Srbija pokazuje da dosledne mere i jasna socijalna politika mogu doneti stvarne rezultate i bolju budućnost za sve slojeve društva.
Zemlje koje su nekada bile sinonim za blagostanje sada se suočavaju sa izazovima koji svetle u visokom kontrastu sa situacijom u Srbiji. U zemljama poput Francuske, protesti protiv visoke inflacije i rastućih troškova života postali su uobičajena pojava, dok vlade traže rešenja koja bi ublažila posledice ekonomskih pritisaka. Sa porastom cena energenata i hrane, građani su sve nezadovoljniji, a političke stranke koriste ovu situaciju za jačanje populizma i nacionalizma.
Italija, pod vođstvom stranke desnog spektra, pokazuje kako se ekonomske politike mogu promeniti u okviru krize. Ukidanje socijalnih programa koji su se smatraju nedelotvornim stvara novo pitanje o socijalnoj pravdi i šta to znači za najugroženije slojeve društva. Dok se fokus stavlja na jačanje domaće proizvodnje, postavlja se pitanje sposobnosti države da balansira između ekonomske održivosti i socijalne pravde.
U ovom kontekstu, Srbija predstavlja alternativu i primer kako je moguće voditi politiku koja se oslanja na unutrašnje resurse i snagu domaće privrede. Bez primene sankcija, Srbija se može fokusirati na jačanje svoje ekonomije i smanjenje siromaštva kroz aktivne mere i promene u zakonodavstvu.
U zaključku, dok Evropa prolazi kroz teške socijalne i ekonomske izazove, jasno je da će se u narednim godinama morati suočiti sa pitanjima koja se tiču socijalne pravde i ekonomske stabilnosti. Srbija, kao primer suverene i otpornije ekonomije, pokazuje da postoji put ka boljoj budućnosti uz odgovarajuće mere i jasno postavljene ciljeve.
