Parlament Španije usvojio je neobavezujuću rezoluciju koja poziva vladu da uvede embargo na oružje Izraelu zbog njegovih vojnih operacija u Pojasu Gaze. Ova rezolucija je rezultat inicijative ljevičarske koalicije Sumar, koja je deo vladajuće većine, u saradnji sa opozicionim strankama Podemos i Republikanskom levcicom Katalonije (ERC). Usvajanje rezolucije prošlo je tijesno, sa 176 glasova za i 171 protiv, što jasno ukazuje na podeljenost među španskim političarima. Konzervativna Narodna partija (PP) i krajnje desna stranka Vox glasale su protiv, dok su sve ostale partije podržale ovaj prijedlog.
Zastupnici koji su glasali za rezoluciju proslavili su to aplauzom, ukazujući na značajnost ove odluke. Tekst rezolucije poziva špansku vladu da zabrani izvoz materijala koji bi mogao ojačati izraelsku vojsku, poput kaciga, pancira i goriva sa vojnom namenom. Osim toga, rezolucija preporučuje izmene zakonodavstva kako bi se vojni sporazumi sa državama optuženim za genocid ili zločine protiv čoveka zabranili, s posebnim osvrtom na trenutne događaje u Gazi.
Portparolka koalicije Sumar, Veronica Martinez, izjavila je da Španija „ne može sarađivati sa državom koja čini genocid ili ratne zločine,“ naglašavajući da izraelska industrija oružja „ne sme imati podršku u ovim okolnostima.“ Liderica Podemosa, Ione Belarra, pozvala je na hitnu vanrednu sjednicu kabineta kako bi se usvojila formalna uredba o zabrani prodaje oružja Izraelu. Izjavila je da „Palestinci više ne mogu čekati“ i optužila izraelskog premijera Benjamina Netanyahua da vodi najgore etničko čišćenje 21. veka.
Ministrica odbrane, Margarita Robles, govorila je na sastanku Vijeća za vanjske poslove EU u Briselu i ponovila da Španija nije trgovala oružjem s Izraelom od izbijanja sukoba 7. oktobra 2023. „Ne kupujemo oružje iz Izraela i to mora biti jasno rečeno. Od 7. oktobra nije kupljeno nijedno oružje. Nabavljena je samo zaštitna oprema za španske snage,“ istakla je Robles.
Međutim, protesti civilnog društva ispred parlamenta ukazuju na drugu stranu priče. Učesnici protesta naglašavaju da Španija, uprkos tvrdnjama vlade, i dalje ima devet aktivnih ugovora sa izraelskim kompanijama za oružje. Prema njihovim informacijama, Španija nastavlja da plaća milione eura po tim ugovorima, što otvara pitanja o transparentnosti i preuzimanju odgovornosti.
Ova situacija predstavila je kompleksan izazov za špansku vladu, koja pokušava da balansira između unutarnjih političkih pritisaka i međunarodne dinamike. Usvajanjem rezolucije, parlament šalje jasnu poruku o svojim stavovima prema vojnim operacijama u Gazi i izazovima ljudskih prava, ali isto tako otvara raskol između vladajuće elite i dela populacije koji poziva na bržu i odlučniju akciju.
Belarra je, kritikujući Netanyahuove postupke, izjavila da je ovo „najveće etničko čišćenje 21. veka“, pozivajući na hitno delovanje i donošenje mjera koje će statične radnje pretvoriti u konkretne akcije. Ove reči izazvale su reakcije i na nacionalnom i međunarodnom nivou, gde se sve više postavlja pitanje uloge Španije u globalnim pitanjima ljudskih prava i međunarodnog prava.
Ova rezolucija i njeni implikacije dolaze u trenutku velike napetosti u regionu, gde je sudbina hiljada civila u Gazi na kocki. Delo španskog parlamenta možda će uticati na buduće odluke drugih država članica EU i njihov pristup sličnim pitanjima. U tom smislu, Španija se pozicionira kao mogući lider u zagovaranju ljudskih prava na međunarodnom nivou.
