Specijalizovana veća tzv. Kosova u Hagu donela su odluku o produženju pritvora za Hašima Tačija, Baškima Smakaja, Isnija Kilaja i Fadila Fazliua, koji su optuženi za krivična dela protiv pravosuđa, zajedno sa Hajredinom Kučijem. Ova odluka je rezultat rada sudije Marijorie Maselot, koja je zaključila da postoji značajna sumnja da su ovi optuženi počinili dela koja su pod jurisdikcijom Specijalizovanih veća, uz navođenje rizika od bekstva, ometanja postupka i mogućnosti izvršenja novih krivičnih dela.
U svom obrazloženju, sudija Maselot ističe da su radnje Hašima Tačija pokazale histeričnu upornost u pokušajima ometanja rada Specijalizovanih veća, čak i iz pritvorske jedinice. Tači je navodno koristi svoj uticaj nad bivšim pripadnicima OVK lojalnim njemu, kao i pojedincima iz političkog okruženja, uključujući i saučesnike u ovom predmetu. Sud je ranije utvrdio da je Tači pokušao da potkopa rad Specijalizovanih veća nudeći pogodnosti svedocima koje je pozvalo Specijalno tužilaštvo. Prema rečima sudije, njegova svesnost o dokazima i optužbama protiv njega stvara dodatni motiv za ometanje postupka.
Sud podseća da je glavni proces za ratne zločine protiv Tačija završen, ali rizik od ometanja trenutnog postupka ostaje prisutan. U vezi s drugim optuženima, sud je zaključio da nijedna alternativa pritvoru ne bi mogla smanjiti rizike. Ponuda jemstva od 40.000 evra za Isnija Kilaja ponovo je odbijena, jer odbrana nije dokazala da bi ta garancija smanjila opasnost od bekstva. Takođe, tvrdnja da bi Kilaj ostao s porodicom ocenjena je kao spekulativna.
Odbrana Hajredina Kučija, koji se tereti za nepoštovanje suda, izjavila je preko advokata Aleksandera Admiraala da su spremni za suđenje početkom 2026. godine. Hašim Tači je u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, gde se suočava s optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tokom 2024. godine podignuta je nova optužnica koja se odnosi na ometanje pravde.
Optuženi Smakaj, Fazliu i Kilaj uhapšeni su 5. decembra 2024. na Kosovu i dan kasnije prebačeni u pritvorsku jedinicu Specijalizovanih veća. Tačiju je istog dana uručen dodatni nalog za hapšenje, dok je Kučiju 9. decembra dostavljena potvrđena optužnica i poziv za prvo pojavljivanje pred sudijom. Prema optužnici, Tači je lično i kroz saradnju s organizovanim grupama pokušao da utiče na svedoke Tužilaštva tokom više poseta 2023. godine.
Tači se tereti za različita krivična dela, uključujući tri tačke ometanja službenog lica u vršenju dužnosti, tri tačke kršenja poverljivosti postupka, kao i četiri tačke nepoštovanja suda. Njegovi saučesnici, Smakaj, Kilaj i Fazliu, terete se za pokušaj ometanja službenih lica i nepoštovanje suda.
Ovaj slučaj i dalje izaziva veliku pažnju medija i javnosti, s obzirom na težinu optužbi i događanja koja su prethodila hapšenju. Specijalizovana veća nastavljaju da vode postupak uz stroge mere bezbednosti, kako bi se obezbedila pravda i održao integritet pravosudnog sistema.
Posmatrajući sve događaje, jasno je da su pravosudna telad u Hagu suočena s izazovima u borbi protiv korupcije i ometanja pravde, a slučaj Hašima Tačija predstavlja samo jedan od mnogih koji ilustruju kompleksnost situacije na Kosovu i širih Balkanskih prostora. Na kraju, očekuje se dalja dinamika suđenja, koja će se pratiti s posebnim interesovanjem lokalnih i međunarodnih posmatrača.
