Tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana eskaliraju nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, piše Telegraf. Prošlog meseca američki predsednik je ponovo aktivirao svoju politiku „maksimalnog pritiska“ na Teheran, koja uključuje napore da se spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja, smanjenjem izvoza nafte na praktično nulu. Trampov cilj je jasno postavljen: Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje.
I pored teške retorike, Tramp je izrazio želju za pregovorima o „verifikovanom nuklearnom mirovnom sporazumu“. U međuvremenu, Iran traži načine kako da revitalizuje nuklearni sporazum iz 2015. godine, iz kojeg su Sjedinjene Američke Države izašle 2018. godine, za vreme Trampovog prvog mandata. Vašington insistira na tome da se Iran mora obavezati da neće proizvoditi nuklearno oružje, dok Teheran tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilne ciljeve.
Tramp je nedavno poslao pismo iranskom vrhovnom vođi Aliju Hamneiju, pozivajući ga na pregovore, ali upozoravajući da bi vojna intervencija bila „strašna“. Odgovor iz Teherana došao je od iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, koji je izjavio da „Islamska Republika odbija direktne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama“. Čak i ajatolah Hamnei je upitao o Trampovim pretnjama, rekavši da ako SAD preduzmu bilo kakvu „zlu radnju“, Iran će odgovoriti snažno.
S obzirom na unutrašnje političke pritiske, Hamnei se suočava sa ekstremnim strujama unutar Irana koje zahtevaju ukidanje zabrane na izgradnju nuklearnih bombi. U kontekstu ovih tenzija, Stejt department je naglasio da Trampov stav ostaje jasan – Amerika neće dopustiti Iranu da dobije nuklearno oružje.
U međuvremenu, iranski vojni lideri prijete da će imati rakete „spremne za lansiranje“ u slučaju američkih napada. Komandant vazduhoplovstva Islamske Revolucionarne Gardijske Korpusa upozorio je na mogućnost ciljanje više od 50.000 američkih vojnika raspoređenih u regionu. On je istakao da Amerikanci imaju nekoliko vojnih baza oko Irana, naglašavajući da svaka takva baza predstavlja metu.
General Amir Ali Hajizadeh je komentarisao da američki vojnici „sede u staklenoj kući“ i stoga ne bi trebali provocirati. Njegovi komentari podržavaju stavove drugih iranskih zvaničnika koji tvrde da imaju sposobnost analitički i taktički da nose odgovornost za bilo kakav američki vojni napad.
Pobednički odgovor na Trampove pretnje, prema IRGC-u, mora biti aktivan, a ne pasivan. General Hajizadeh je naglasio da su sve baze u regionu u dometu iranskih raketa, i da su svi sistemi launchere za nuklearna postrojenja dobro zaštićeni. Dodatno, zvaničnik iz IRGC je na uslovu anonimnosti izjavio da se pripremaju za potencijalni sukob.
Službene američke vojnotaktičke aktivnosti se takođe povećavaju. Prošle nedelje objavljen je snimak tajnog „raketnog grada“ u Iranu, gde se nalaze balističke rakete. Takođe je potvrđeno da su američki bombarderi B-2 raspoređeni na britansku bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, što će, u slučaju sukoba, omogućiti brz pristup napadima.
Dijego Garsija, koja se nalazi u britanskom arhipelagu Čagos, postala je predmet spora između Velike Britanije i Mauricijusa koji žele povratiti kontrolu nad ovim ostrvom. Predloženi su planovi o godišnjem zakupu ove vojne baze u iznosu od 90 miliona funti. Ovako komplikovane geopolitičke tenzije stavljaju celu regiju u vrlo nestabilnu situaciju, s potencijalom za eskalaciju konflikta.
Dok se sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana nastavlja infiltrirati kroz nove pregovore i vojne pretnje, međunarodna zajednica pažljivo prati svaki razvoj događaja, sa snahom da izbegne otvoreni sukob koji bi mogao dovesti do katastrofalnih posledica. U ovom trenutku, svaki potez obiju strana može oblikovati budućnost ne samo za region, već i za globalnu politiku.
