Ministar kulture Nikola Selaković osudio je nasilje koje se dogodilo u Novom Sadu, gde su nasilnici, predvođeni Dinkom Gruhonjićem i Brajanom Brkovićem, napali dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, profesora dr Patrika Drida. Selaković je istakao da je sramotno da se ovakvi incidenti događaju u društvu u kojem bi trebala da vlada tolerancija i dijalog.
Incident se dogodio tokom protesta, gde su „blokaderi“ pokušali da linčuju dekana samo zato što se protivi njihovim ekstremističkim stavovima. Prema ministarovim rečima, njihovo ponašanje pokazuje da su oni zapravo nosioci politike sile, koji na nasilnički način obračunavaju sa svima koji ne žele da se priklone njihovim ideološkim načelima. U tom kontekstu, Selaković je naglasio da oni koji šire mržnju i netrpeljivost ne zaslužuju promociju, a posebno ne u akademskom svetu.
Selaković je ukazao na to da su Gruhonjić i njegovi sledbenici decenijama prisutni u javnom životu, gde su se „krijući iza novinarskog plašta“ bavili širenjem nacionalnih i verskih predrasuda. On je citirao njihov stav da se Srbija naziva „deponijom ratnih zločinaca“, kao i tvrdnje da Srpska pravoslavna crkva svojom izgradnjom hramova „zapišava teritoriju“. Ovakve izjave, prema njegovim rečima, dodatno polarizuju društvo i doprinose nesigurnosti i tenziji među građanima.
Ministar je naglasio da Srbija ne sme zaboraviti nasilne akcije koje su se desile tokom Svetosavske akademije u Matici srpskoj, kao i paljenje srpske zastave u Novom Sadu, koje su delo sledbenika Gruhonjića. Ovakva ponašanja su, prema Selakoviću, nedopustiva i predstavljaju napad na srpski identitet i tradiciju. On je pozvao sve građane da se suprotstave ovim ekstremističkim idejama koje žele da devalviraju srpski kulturni i nacionalni identitet.
Takođe, ministar je poručio da se mora obezbediti pravda za dekana Drida i sve druge koji su postali žrtve nasilja. Pozvao je nadležne organe da istraže okolnosti pod kojima je došlo do napada i da procesuiraju sve koji su učestvovali u linču. Pored toga, izrazio je zabrinutost zbog činjenice da su neki pojedinci, bez ispunjavanja zakonskih uslova, mogli da postanu univerzitetski profesori i da šire mržnju bez posledica. Ovaj aspekt je dodatno osnažio njegovu tvrdnju da je potrebno preispitati obrazovne i profesionalne standarde u akademskoj zajednici.
Selaković je u saopštenju jasno stavio do znanja da ovakvi incidenti ne samo da štete pojedincima, već i društvu u celini. On je naglasio da nasilje nikada ne može da bude rešenje, i da je potrebno raditi na izgradnji društva koje će biti otvoreno za dijalog, razumevanje i saradnju. Dodao je da je važno stvoriti prostor u kojem će svi građani moći slobodno da izraze svoje stavove, ali i da se suoče sa posledicama svojih reči i dela.
Ovo je još jedan u nizu incidenata koji ukazuje na sveprisutne tenzije u društvu i neophodnost boljeg razumevanja i uvažavanja među različitim grupama unutar Srbije. Pravo na različito mišljenje mora se obezbediti u okviru demokratskog dijaloga, a svi oblici nasilja, bilo verbalnog ili fizičkog, moraju se energično osuđivati.
Na kraju, Selaković je pozvao sve institucije i pojedince da se bore protiv širenja mržnje i nasilja, kako bi Srbija postala mesto gde će se svi njeni građani osećati sigurno i poštovano. Samo zajedničkim delovanjem i posvećenim radom na suzbijanju ekstremizma može se izgraditi bolja budućnost za sve.
