Gradovi u Srbiji ponovo su oživeli sa dolaskom dijaspore tokom praznika, koja se, prema navodima trgovaca i lokalnih stanovnika, vraća sa specijalnim domaćim proizvodima. Mnogi srpski iseljenici posebno se raduju mogućnosti da kupe domaće specijalitete poput ajvara, sudžuka, pršute i zlata, a njihov povratak značajno utiče na lokalnu ekonomiju.
Trgovkinja iz Novog Pazara, Fatima Hasković, ističe da su naši ljudi iz inostranstva tokom zimskog odmora uvek dobro opskrbljeni domaćim proizvodima. Prema njenim rečima, retko se ko vraća u Nemačku ili druge zapadne zemlje bez da ponesu ajvar, pekmez, suvo voće ili domaći pasulj. „Ovaj posao je u našoj porodici već 100 godina, a kupci su zadovoljni jer ono što se prodaje kod nas je neuporedivo sa proizvodima koje mogu naći u inostranstvu“, kaže Hasković.
Jedan od povratnika, Rifat Župljanin, koji se za vreme praznika nalazi u Novom Pazaru, objašnjava koliko je važno poneti delikatese iz domovine. On ističe da su proizvodi koji se u Srbiji prave daleko autentičniji nego oni koje može naći u Nemačkoj. Rifat dodaje kako su u poslednje vreme sve više zainteresovani za kupovinu zlata, koje je ovde češće u ponudi po pristupačnijim cenama nego u zapadnim zemljama.
S obzirom na to da se prodaja domaćih proizvoda, a naročito zlata, u Novom Pazaru povećala, trgovci beleže porast prometa i do 50% u odnosu na prethodne meseci. Ova povećana potražnja dolazi u pravo vreme za lokalne trgovine i proizvođače, koji se nadaju da će ovi održivi trendovi potrajati.
Specijalizovani juveliri u gradu, kao što je Redžep Škrijelj, takođe beleže povećan interes za kupovinu zlata. Kako navodi, postoji tradicija kupovine zlatnih poklona prilikom obeležavanja domaćih svetkovina, a kako raste svest o bitnosti investiranja u zlato, više ljudi odabire da čuva svoje bogatstvo na ovaj način, s obzirom na to da je vrednost zlata trenutno na istorijskom maksimumu.
Dolazak dijaspore tokom praznika pruža ne samo ekonomski podsticaj, već i emotivnu dimenziju, jer se porodice s radošću okupljaju i ponovo oživljavaju duh zajedništva. Iako borave kratko, oslanjajući se na uspomene i proizvode iz domovine, iseljenici odnose deo srpske kulture sa sobom, čime utiču na očuvanje tradicija i identiteta.
Na koncu, povratak dijaspore se ne održava samo kroz ekonomske aspekte, već i kroz radosti i tuge zbog povratka u inostranstvo, ukazujući na neprekidnu vezu između zavičaja i onih koji su otišli u potragu za boljim životom.
