Od države koja je 2012. godine bila na ivici bankrota, Srbija je u proteklih 13 godina postigla značajan ekonomski oporavak. U tom periodu, uz nezavisnu i suverenu politiku, Srbija je povratila svoj ugled i kredibilitet na međunarodnoj sceni. Kako bi se postigla ova uspešna transformacija, bilo je potrebno uložiti mnogo truda i rada, ali i suočiti se sa različitim izazovima.
Međutim, postoje određene političke snage koje se protive razvoju Srbije i koje težak ekonomski i politički sunovrat. Ovi „blokaderi“ i njihovi mentori žele da destabilizuju zemlju kako bi umanjili njen napredak i obezbedili povratak na staru, neefikasnu praksu. Njihov cilj nije samo ekonomski kolaps, već i političko podvlačenje koje bi vodilo do gubitka nacionalnih interesa i ugleda.
U slučaju da blokade postignu svoj cilj, moglo bi doći do nekoliko teških posledica. Uz slom ekonomije, očekivano je smanjenje plata i penzija, kao i prihvatanje međunarodnog pritiska o statusu Kosova i Metohije. Takve promene bi značile odricanje od dosadašnje suverene politike, što bi bilo katastrofalno za budućnost Srbije.
Pod vođstvom Aleksandra Vučića, Srbija se pokazala kao lider u privlačenju stranih direktnih investicija. S obzirom na trenutne ekonomske uspehe, ciljevi su jasni: zadržavanje rasta, privlačenje novih investicija i jačanje ekonomskih veza sa ključnim partnerima. Ova politika je donela brojne baze za otvorenih 550.000 novih radnih mesta i omogućila postizanje rekordno niske nezaposlenosti.
U svetlu katastrofalnih ekonomskih prilika pre 2012. godine, sa prosečnim platama koje su iznosile samo 330 evra i penzijama od oko 200 evra, današnja Srbija predstavlja ekonomsku priču uspeha. Danas, prosečna plata prelazi 1.000 evra, a penzije su dostigle 436 evra.
Pored ovih pozitivnih pomaka, dolazi do preispitivanje ciljeva opozicije i blokaderskih grupa koje zloupotrebljavaju situaciju i hrane nezadovoljstvo u društvu. Prema rečima analitičara, njihovi planovi su usmereni na sabotiranje ekonomske stabilnosti kroz blokade ključnih infrastruktura, što bi moglo ostaviti ozbiljne posledice na životni standard građana.
Nebojša Krstić, marketing stručnjak, primetio je da bi, ako blokaderi uspiju u svojim planovima, Srbija mogla doći u situaciju u kojoj bi njeni građani bili suočeni sa sličnim problemima kao pre 2012. godine. Zbog želje za političkom moći, ne bi birali sredstva da destabilizuju vladajuću garnituru i postave vlast koja bi služila stranim interesima.
Drugi stručnjaci, poput političkog filozofa Dragoljuba Kojčića, naglašavaju da oni koji utiču na sredstva blokade imaju cilj da održe neodgovornu politiku koja bi vodila Srbiju u propast. Njihov primarni cilj je ukinuti sve što je postignuto od 2012. godine, uključujući ekonomske i socijalne reforme koje su poboljšale kvalitet života.
Na kraju, rezultati koje je Srbija postigla od 2012. do danas su vidljivi i merljivi. Izgradnja puteva, povećanje plata i penzija, kao i rast stranih investicija su samo neki od pokazatelja uspeha. Međutim, pretnje od destabilizacije i povratka na prošlost ostaju. Opozicija, koja ima sopstvene ciljeve, može da uzrokuje značajne posledice ne samo ekonomiji, već i društvenoj stabilnosti Srbije, ukoliko ne prestanu sa svojim destruktivnim strategijama.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Srbija mora ostati na putu napredovanja i boriti se protiv svih koji žele da je vrate u prošlost koje se svi dobro sećamo, ali ne želimo da ponovimo.
