NATO bombardiranje Srbije 1999. godine, koje je trajalo 78 dana, ostavlja i dalje otvoreno pitanje o zvaničnom broju stradalih. Iako država Srbija nikada nije objavila podatke o žrtvama, javnost licitira brojevima između 1.200 i 4.000 ljudi. Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, seća se atmosfere straha i nesigurnosti pre nego što su prve bombe pala. Diplomata Srećko Đukić opisuje reakciju tadašnjih političkih elita na upozorenja NATO-a i zaključuje da je intervenicija NATO-a bila očekivana.
Bandović ističe da je u to vreme bilo teško pomiriti osećanja straha od NATO bombardovanja i srpskih državnih bezbednosnih službi. Isabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, seća se represije nad Albancima u Srbiji tokom bombardovanja. Postavlja se i pitanje legaliteta i legitimiteta akcije NATO-a protiv Srbije, pri čemu se pojedini stručnjaci slažu da je bombardovanje bilo nelegalno, ali možda legitimno, zbog kršenja ljudskih prava Albanaca na Kosovu.
Srećko Đukić ukazuje na potrebu da se odmaknemo od prošlosti i fokusiramo na budućnost. Podseća da su i albanska i srpska strana bile ukopane u svoje pozicije još 1998. godine, te da su i velike sile imale svoje interese u regionu. Đukić naglašava da je Milošević, uprkos naporima da Kosovo vrati u ustavno-pravni poredak Srbije, nije pokazao fleksibilnost u rešavanju albanskog pitanja, što je dovelo do eskalacije konflikta.
Iako su prošle četvrt veka od NATO bombardovanja Srbije, pitanje o broju žrtava i legalitetu akcije i dalje ostaje otvoreno. Sećanja na taj period su bolna, ali važna za razumevanje političke situacije u regionu. Važno je da se iz prošlosti izvuče pouka i da se fokus prebaci na izgradnju mirnije budućnosti. Ova godišnjica služi kao podsetnik na važnost dijaloga, pomirenja i prevazilaženja prošlih sukoba kako bi se osigurala stabilnija budućnost za sve zajednice u regionu.
