Srbija je nastavila svoj slobodni pad na globalnoj listi Indeksa percepcije korupcije u javnom sektoru, ocenjenu na 35 poena, što je gubitak jednog poena u odnosu na prethodnu godinu. U trenutnom izveštaju, Srbija zauzima 105. mesto među 180 zemalja, što je najlošiji rezultat od 2012. godine, kada je promenjena metodologija rangiranja. Prema ovoj metodologiji, zemlje se ocenjuju u opsegu od 0 do 100, pri čemu su sve zemlje sa rezultatom ispod 50 smatrane zemljama u kojima je korupcija ozbiljno prisutna.
Ovakav rezultat dodatno osnažuje percepciju da je korupcija u Srbiji veoma raširena, s obzirom na to da je Srbija osam poena ispod svetskog proseka, koji iznosi 43, i 21 poen ispod proseka Evropske unije, čiji je cilj da se Srbija pridruži. Na predstavljanju indeksa, Bojana Medenica, izvršna direktorka Transparentnosti Srbija, naglasila je da je na vrhu liste Danska sa 90 poena, dok su među najlošije ocenjenim zemljama Južni Sudan, Somalija i Venecuela, koje se nalaze bliže dnu.
Medenica je istakla značajan pad ocena u nekim evropskim zemljama kao što su Malta, Slovačka, Španija i Portugal, dok je Albanija ostvarila najveći napredak. Ove informacije dolaze u kontekstu nedavnih izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je najavio da će do kraja marta biti realizovan veliki broj postupaka u borbi protiv korupcije. Međutim, programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, upozorio je da predsednik nije nadležan da se bavi pitanjima krivičnog gonjenja i da takve najave mogu predstavljati loš signal.
„Borba protiv korupcije nije ad hoc aktivnost“, rekao je Nenadić, naglašavajući da Srbija ima odgovarajuću institucionalnu strukturu sa više tužilaštava, uključujući Tužilaštvo za organizovani kriminal. Prema njegovim rečima, ne postoji opravdanje za to da se borba protiv korupcije vodi kroz talase ili kampanje, kako je to postalo uobičajeno.
Njegovo tumačenje trenutnog stanja ukazuje na to da su podaci o korupciji prikupljani tokom dužeg vremenskog perioda, s tim da su neki od njih već zabeleženi 2023. ili čak ranije. On je takođe naglasio značaj zahteva sa nedavnih protesta, koji uključuju poziv na objavljivanje svih dokumenata vezanih za infrastrukturne projekte i traženje veće odgovornosti i transparentnosti.
Nenadić je ukazao na nekoliko ključnih problema koji doprinose kontinuiranom padu Srbije na listi percepcije korupcije. Kako je istakao, javni tužioci ne istražuju proaktivno javno iznete sumnje u korupciju, a postoje zakoni koji izuzimaju primenu Zakona o javnim nabavkama. Takođe, upravljanje mnogim javnim preduzećima često obavljaju nezakonito postavljeni vršioci dužnosti.
Osim toga, Nenadić se osvrnuo na planirani Expo 2027, ističući nedostatak transparentnosti u odlučivanju o projektima povezanima sa ovim događajem. Transparentnost Srbija je tražila informacije od Vlade o ovom projektu, ali je odgovor bio da on ne postoji, što dodatno naglašava problem neizvesnosti u administrativnim procesima.
S obzirom na to da se očekuje da Evropska unija igra važniju ulogu u podsticanju antikoruptivnih aktivnosti, Nenadić je izrazio zabrinutost zbog pristupa Evropske komisije, koja se više fokusira na broj optužnica i prijava nego na rešenje slučajeva visokih zvaničnika.
Pored tih globalnih i nacionalnih problema, Indeks transparentnosti lokalnih samouprava za 2024. godinu ukazuje na to da su najbolje ocenjene opštine u Srbiji Novi Pazar, Veliko Gradište, Kanjiža, Leskovac i Sombor. Međutim, na začelju liste nalaze se Preševo, Gadžin Han, Bujanovac, Kovačica i Svilajnac, što svedoči o različitim nivoima transparentnosti i borbe protiv korupcije na lokalnom nivou.
