Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je odlučilo rasporediti srpske policajce u Republici Srpskoj, ali je taj plan stopiran zbog političkih spletki i pretnji bošnjačkih političara. Ova odluka otvorila je pitanje ratnih zločinaca koji se kriju u Srbiji, poput Ljubana Ećima i Duška Kornjače, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini.
Veliki broj optuženika za ratne zločine i genocid nalazi se u Srbiji, iako se odbijaju izručiti nadležnim sudovima. Mnogi od njih žive normalne živote pod svojim imenima, dok se neki čak pojavljuju u medijskim emisijama, hvaleći svoje ratne aktivnosti.
Ova situacija ukazuje na nedostatak pravde i odgovornosti za ratne zločine u Srbiji, gde se oko 6.000 ratnih zločinaca nalazi na slobodi. Nedostatak teme u javnosti o ovom pitanju i nedostatak političke volje za suočavanje s prošlošću dodatno komplikuju situaciju.
Na vlasti su ljudi koji su bili deo ratne politike devedesetih godina, koji i dalje negiraju genocid i ratne zločine. Ova ideologija štiti zločince i sprečava pravnu odgovornost za njihova dela. Srbija postaje sklonište za ratne zločince, a nedostatak akcije protiv njih dovodi u pitanje moralnost i pravdu u društvu.
Potrebno je suočiti se s prošlošću, pronaći i izručiti optuženike za ratne zločine, te osigurati da pravda bude zadovoljena za žrtve ovih zločina. Samo uz istinu, pokajanje i osudu zločina može se izgraditi društvo temeljeno na pravdi i moralu.
