U Srbiji se trenutno dešava prava trka za upis u srednje stručne škole. Mladi sve više shvataju da ih do diplome majstora deli samo nekoliko godina, a mogućnost zarade može da dostigne i 3.000 evra mesečno. Dok gimnazije ostaju poluprazne, zanimanja koja brzo vode do posla postaju prvi izbor, posebno u gradovima unutrašnjosti, ali i u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, ističe da izbor zanimanja više nije samo lična odluka, već i strateški potez u savremenom svetu koji zahteva nova znanja i veštine. Prema njegovim rečima, u narednom periodu očekuje se veći značaj zanata, jer će biti preko potrebni u industriji i drugim granama privrede. Antić naglašava da su zanimanja kao računarski tehničar i programer ključna, posebno u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Takođe, sektor turizma će tražiti više od 100.000 radnika, uključujući turističke tehničare, kuvare i konobare.
On je podelio i informacije o zanatima koji su u deficitu, što znači da će se za njih boriti poslodavci. Prema njegovim rečima, najviše zapaženih struka uključuje zdravstvene profesije, računarske tehničare, ugostiteljstvo, kao i mašinsku i elektro industriju. Guranje prema građevinskim i poljoprivrednim zanatima takođe će biti bitno u budućnosti.
Miloš Turinski iz Infostuda naglašava da u sektoru zanata vlada hroničan manjak. Najtraženije pozicije uključuju vozače, radnike u proizvodnji, magacionere, prodavce, kuvare i komercijaliste, koji se teško popunjavaju. Trenutno se beleži i deficita u zanimanjima kao što su frizeri, limari, mesari i vodoinstalateri. Poslodavci su spremni da ponude i do 3.000 evra mesečno za neka od ovih zanimanja.
Uzimajući u obzir visoke plate koje se nude, kao što je 176.000 dinara mesečno za limare i 120.000 dinara za vozače, poslodavci se trude da privuku talente. Najnovije studije UNDP-a predviđaju da će potražnja za radnicima rasti sa 125.000 u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine, s najvećim potrebama u proizvodnji, IT sektoru, kao i u veleprodaji i maloprodaji.
Antić ističe da je želja mladih da se brže finansijski osamostale. Ovaj trend popularizacije srednjih stručnih škola može se objasniti željom da se brzo dođe do novca. Zaposleni u zanatima kao što su keramičar, električar ili mehaničar mogu zarađivati od 2.000 do 3.000 evra mesečno, što mladima omogućava da obezbede bolji život.
Naglašava se važnost pravilnog usmeravanja i profesionalne orijentacije prilikom odabira srednje škole. Ako učenici nisu pravilno usmereni, mogu se suočiti sa poteškoćama u učenju i odabrati zanimanje koje im ne odgovara. Antić ističe da profesori igraju ključnu ulogu u ovom procesu, kako bi učenici izabrali školu koja najbolje odgovara njihovim sposobnostima i interesovanjima.
Iako su prvi i drugi upisni rok u srednje škole završeni, ostaje još treći rok, gde se mogu proveriti slobodna mesta na portalu Moja srednja škola. Ovaj rastući trend upisa u stručne škole može doneti nova rešenja na tržištu rada i pomoći mladima da brzo pronađu zaposlenje i obezbede sebi stabilnu budućnost.
Ovo stanje je značajan signal za sve roditelje i učenike da ozbiljno razmotre odluku o obrazovnom usmeravanju, s obzirom na trenutne potrebe tržišta i mogućnosti zarade. Na kraju, važno je da se učenici usmere prema onim profesijama koje imaju realnu perspektivu zapošljavanja i omogućavaju im da ostvare svoje snove i ciljeve u budućnosti.
