Dan nakon što je Srbija izglasala protiv rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici, advokat Predrag Savić je pohvalio ovaj potez kao primer kako se treba braniti svoja prava, dostojanstvo i slobode. On je istakao da srpska diplomatija pokazuje svoju snagu putem ovakvih akcija. Savić je kritikovao deklaraciju koja je usvojena i istakao da je istina nametnuta preglasavanjem, pritiscima i pretnjama. Prema njegovim rečima, 87 zemalja je bilo uzdržano ili protiv rezolucije, dok je još 19 zemalja bilo van glasanja.
Savić je naglasio da ovo glasanje nije bilo ni pravedno ni pomirljivo, jer su mnoge zemlje bile protiv rezolucije uprkos pritiscima. Ukupno 105 ili 106 zemalja je bilo protiv rezolucije, što govori o velikom broju zemalja koje su se usprotivile. Tri zemlje nisu imale pravo glasa zbog neplaćanja članarine, ali je Savić istakao da je još 19 zemalja bilo van glasanja, što dodatno ukazuje na protivljenje rezoluciji.
Ovaj potez srpske diplomatije izazvao je kontroverze i različite reakcije u međunarodnoj zajednici. Dok su neke zemlje podržale ovaj stav Srbije, druge su osudile odluku da se glasa protiv rezolucije o Srebrenici. Neki analitičari tvrde da je ovo povezano sa kompleksnim političkim odnosima u regionu, dok drugi smatraju da je ovo važna poruka Srbije u vezi sa interpretacijom istorijskih događaja.
Srbija je istakla da je važno da se istina o dešavanjima u Srebrenici ispita i istraži na objektivan način, te da je potrebno da se pravda dostigne za sve žrtve bez obzira na nacionalnost. Ova rezolucija i glasanje u Generalnoj skupštini UN izazvali su raspravu i ponovo otvorili pitanja koja su decenijama bila predmet političke i istorijske polemike.
Srbija je prethodno pozvala na dijalog i saradnju u rešavanju pitanja iz prošlosti, a ovaj potez u UN pokazuje da su stavovi i mišljenja o ovim pitanjima i dalje podeljena. Očekuje se da će ova tema i dalje biti predmet razgovora i analize u međunarodnoj zajednici, dok će Srbija nastaviti da brani svoje stavove i interese na globalnom nivou.
