Premijera filma „Djeda Mraz u Bosni“ reditelja Emira Kapetanovića održala se sinoć u Mts dvorani u Beogradu kao deo Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ na prvom Balkanskom festivalu filmske režije. O filmu su na konferenciji za medije govorili scenarista Vahid Duraković i producent Jasmin Duraković, koji su podijelili svoja iskustva i izazove tokom rada na ovom projektu.
Radnja filma smeštena je u decembar 2023. godine. Priča prati glumačku grupu koja kreće na turneju sa predstavom o Deda Mrazu, kako bi usrećili decu u malim mestima postratne Bosne i Hercegovine. Dok deca uživaju u čaroliji praznika, povratak Deda Mraza ponovo pokreće stare sukobe među odraslima.
Vahid Duraković je istakao da je film inspirisan događajem iz 2000. godine, kada je amaterska grupa pokušala da izvede predstavu o Deda Mrazu, suočavajući se s preprekama zbog etničkih podjela u lokalnoj zajednici. „U predstavi su igrali uglavnom Bošnjaci, a predstava je trebala biti izvedena u naselju gde su veći deo činili Hrvati. Postavilo se pitanje – odakle Bošnjacima pravo da igraju Svetog Nikolu? A s druge strane, kada smo se uputili tamo gde je većina Bošnjaka, postojala je slična otpornost“, rekao je Duraković. Njegova reč upozorava na iracionalno ponašanje odraslih koje ugasi radost i želju dece za srećom.
Producent Jasmin Duraković napomenuo je da je rad na filmu trajao više od deset godina i da nije bilo lako doći do krajnjeg proizvoda. „Iako je film zasnovan na istinitoj priči, odlučili smo da ga koncipiramo kao road movie i komediju, kako bismo teške etničke teme predstavili na način koji ne mora biti teška drama“, dodao je on.
Na festivalu je takođe prisustvovao francuski glumac Žeremi Galiana, koji igra jednu od glavnih uloga u filmu „Pol i Polet se kupaju“ reditelja Džetra Masija. Ovaj film, premijerno prikazan u Srbiji, prati mladog Amerikanca Pola koji živi u Parizu i radi dosadan posao u agenciji za nekretnine, dok sniva da postane fotograf. Njegov život se menja kada upozna Polet, elegantnu Francuskinju opsednutu tamnijim aspektima istorije grada.
Njihova veza produbljuje se kroz neobične razgovore i zajedničke trenutke, uključujući posetu stanu za koji veruju da je nekada pripadao Adolfu Hitleru. Film na zanimljiv način istražuje teme identiteta, romantike i istorijskog sećanja kroz prizmu neobične ljubavne priče.
Događanja na Balkanskom festivalu filmske režije ukazuju na važnost kinematografije kao sredstva za komunikaciju i istraživanje složenih pitanja postkonfliktnih društava. „Djeda Mraz u Bosni“ s jedne strane, donosi vedrinu i dečiju radost, ali s druge, suočava gledaoce s realnošću etničkih podela koje i dalje utiču na svakodnevni život.
Premijera je privukla pažnju brojnih medija i posetilaca, koji su sa strastvenim interesovanjem dočekali ovu vrstu umetničkog izraza. Delo Emira Kapetanovića ne samo da predstavlja izazove kreativnog procesa, već i duboku analizu stanja u društvu, naglašavajući kako umetnost može poslužiti kao most razumevanja i dijaloga.
Na festivalu se očekuje niz drugih filmskih ostvarenja koja će doprineti diskusiji o kulturološkim identitetima i izazovima savremenog društva na Balkanu. Film „Djeda Mraz u Bosni“ svakako postavlja temelje za dalje istraživanje ovih tema i nudi osvežavajući pristup kroz humor i humanost.
