Astronomi su optimistični u potrazi za novom devetom planetom u Sunčevom sistemu, za koju veruju da bi mogla biti bliža nego što se prethodno mislilo. Ova hipotetička planeta, nazvana „Planeta Y“, može imati sličnu veličinu kao Zemlja i otvara mogućnost postojanja ranije spomenute „Planete X“, za koju se veruje da se nalazi u području Kojperovog pojasa.
Ukoliko se teorije pokažu tačnim, Sunčev sistem će dobiti ne jednu, već dve nove planete. Potraga za devetom planetom počela je 1846. godine nakon otkrića Neptuna, a privremeno je zatvorena tridesetih godina prošlog veku otkrićem Plutona, koji je kasnije degradiran u status patuljaste planete. Godine 2016. astronomi Majk Braun i Konstantin Batigin s Caltech-a ponovo su pokrenuli potragu, sugerišući da neobične orbite velikih objekata izvan Neptuna mogu biti rezultat gravitacionog delovanja masivnog skrivene planete.
U novoj studiji objavljenoj 21. avgusta u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, istraživači su predstavili dokaze za novo potencijalno rešenje – Planetu Y. Ova planeta bi se mogla nalaziti unutar Kojperovog pojasa, blizu Zemlje, a možda i slične veličine. Tim istraživača analizirao je orbite 50 objekata iz Kojperovog pojasa i primetio da su one nagnute pod uglom od 15 stepeni u odnosu na druge planete Sunčevog sistema. Jedino moguće objašnjenje za ovaj nagib, tvrde, jeste postojanje skrivene planete.
Amir Siraj, vodeći autor studije i astrofizičar s Prinston univerziteta, rekao je da ovo otkriće nije konačan dokaz postojanja planete, ali predstavlja značajan korak u razumevanju kosmičke zagonetke. Tim veruje da bi Planeta Y bila stenovita sa masom između Merkura i Zemlje, znatno manjom od masivnog gasovitog džina kako se zamišlja Planeta X.
Planeta Y bi se mogla nalaziti između 100 i 200 puta dalje od Sunca nego Zemlja, što bi je učinilo ближа od Planete X, koja je verovatno 400 puta udaljenija. U teoriji, obe planete bi odbijale malo svetlosti prema Zemlji, otežavajući njihovo direktno zapažanje. Planeta Y bi takođe mogla biti nagnuta do 10 stepeni u odnosu na orbitalnu ravan poznatih planeta.
Iako su novi nalazi uzbudljivi, neki astronomi smatraju da su dokazi još uvek nedovoljni. Samantha Loler s Univerziteta u Redžajni ističe da je mali uzorak objekata iz Kojperovog pojasa problematičan za konačne zaključke. Drugi stručnjak, Patrik Sofia Likavka, ukazuje na potrebu za dodatnim posmatranjima kako bi se Planeta Y mogla ozbiljno smatrati mogućom.
Da bi se dokazalo postojanje Planete Y ili Planete X, istraživači ili moraju direktno posmatrati te skrivene svetove ili otkriti više objekata u Kojperovom pojasu koji se uklapaju u njihove teorije. Ovaj proces bi mogao biti olakšan novom opservatorijom „Vera C. Rubin“ u Čileu, koja će skenirati nebo modernim teleskopima. Očekuje se da će ova opservatorija otkriti mnoge nove objekte na granicama Sunčevog sistema i možda pružiti ključne dokaze za potvrdu ovih teorija.
Siraj veruje da bi rani rezultati opservatorije mogli biti ključni. Ako se Planeta Y vidi u svom vidokrugu, istraživači će je moći direktno otkriti. Nasuprot tome, ako ne pronađu ono što traže, mogućnost postojanja obe planete mogla bi biti trajno odbačena.
Međutim, Planeta Y nije jedini kandidat za devetu planetu u poslednjih nekoliko godina. Postojali su i drugi predlozi, ali su većina njih odbačena zbog nedostatka dokaza. Stručnjaci razmatraju mogućnost postojanja više „lutajućih“ planeta koje su izbačene iz vanzemaljskih sistema, dok su neki predložili alternativna objašnjenja gravitacionih poremećaja, uključujući postojanje male crne rupe ili nepoznate forme gravitacije.
Astronomi nastavljaju da istražuju ove misterije, a svako novo otkriće može doneti revolucionarne promene u našem razumevanju Sunčevog sistema.
