Predlog rezolucije o isporuci krstarećih projektila „taurus“ Ukrajini odbačen je u Nemačkom parlamentu Bundestagu danas. Rezolucija je pozivala Vladu Nemačke da direktno započne isporuku ovih projektila Ukrajini, ali je odbijena nakon dugih rasprava. Ova odluka dolazi u trenutku kada se situacija u istočnoj Ukrajini ponovo zaoštrava, a Rusija i Ukrajina optužuju jedna drugu za eskalaciju sukoba.
Predlagači rezolucije su bili poslanici iz opozicionih stranaka Zelenih i Liberala, a podržali su je i neki članovi vladajuće koalicije. Međutim, većina poslanika koalicionih partija Angele Merkel odbacila je ovaj predlog, ističući da bi isporuka ovih projektila samo dodatno eskalirala sukob sa Rusijom i da bi trebalo tražiti diplomatsko rešenje.
Krstareći projektili „taurus“ su precizno vođene rakete velikog dometa koje Nemačka proizvodi u saradnji sa Francuskom. One su veoma tražene u vojnim konfliktima i smatraju se veoma efikasnim sredstvom za uništavanje neprijateljskih ciljeva. Ukrajina već duže vreme traži podršku od Zapada u sukobu sa proruskim separatistima na istoku zemlje, ali Nemačka je dosad odbijala direktnu vojnu podršku, insistirajući na diplomatskom rešenju.
Odluka Bundestaga da odbaci rezoluciju o isporuci „taurusa“ Ukrajini dolazi u trenutku kada se tenzije između Rusije i Ukrajine ponovo zaoštravaju. Prošle nedelje, Rusija je angažovala dodatne vojne trupe na granici sa Ukrajinom, što je izazvalo zabrinutost u međunarodnoj zajednici. Ukrajina je optužila Rusiju za eskalaciju sukoba, dok je Moskva negirala te optužbe i optužila Ukrajinu za provokacije.
Nemačka je tradicionalno igrala ključnu ulogu u rešavanju konflikta između Rusije i Ukrajine, a Angela Merkel je bila jedan od glavnih posrednika u pregovorima između dve zemlje. Međutim, ova najnovija odluka Bundestaga pokazuje da postoji sve veći pritisak unutar Nemačke da se preduzmu oštrije akcije protiv Rusije.
Odgovarajući na odluku Bundestaga, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je razočaranje i naglasio da je potrebna snažna podrška Zapada u borbi protiv ruske agresije. On je pozvao Nemačku da preispita svoju politiku prema Ukrajini i da pruži veću podršku u odbrani suvereniteta zemlje.
U međuvremenu, Rusija je negirala bilo kakvu umešanost u eskalaciju sukoba na istoku Ukrajine i optužila Zapad da širi dezinformacije kako bi opravdao svoje vojne akcije. Moskva je istakla da je angažovanje dodatnih vojnih trupa na granici sa Ukrajinom deo redovne vojne vežbe i da ne predstavlja pretnju bilo kom susedu.
Ova najnovija odluka Nemačkog parlamenta samo dodatno produbljuje podeljenost unutar međunarodne zajednice u vezi sa konfliktom na istoku Ukrajine. Dok neke zemlje podržavaju direktne vojne akcije protiv Rusije, druge insistiraju na diplomatskom rešenju i izbegavanju eskalacije sukoba. U međuvremenu, stanovnici istočne Ukrajine suočavaju se sa sve većim stradanjima i patnjom usled nesigurne situacije u regionu.
Ukrajina je nastavila da privlači pažnju međunarodne zajednice sa svojim zahtevima za podršku u sukobu sa proruskim separatistima na istoku zemlje. S obzirom na trenutnu situaciju, teško je predvideti kakav će biti sledeći korak Nemačke i drugih zemalja u vezi sa ovim pitanjem. Očigledno je da postoji duboka podela u vezi sa pristupom rešavanju sukoba na istoku Ukrajine, a njegovo rešenje će zahtevati pažljivo i promišljeno delovanje svih relevantnih aktera.
