Inflacija u Srbiji, prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS), nastaviće da se kreće unutar granica cilja u naredne dve godine. Cilj je postavljen na 3,0% plus ili minus 1,5%, što je danas potvrdio viceguverner NBS, Željko Jović, prilikom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji. On je naglasio da se međugodišnja inflacija na početku godine očekuje oko gornje granice ovog prozora.
Jović je rekao da će inflacija postepeno usporavati i na kraju godine se približiti centralnoj vrednosti cilja, odnosno 3%. Očekuje se da će ovom kretanju inflacije doprineti restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i pad svetskih cena energenata. Istakao je da će i početak nove poljoprivredne sezone u maju, pod uslovom da će biti prosečna, dovesti do pojeftinjenja voća i povrća, a samim tim i nižih troškova u proizvodnji hrane. Pored toga, kumulativni rast realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti trebao bi dodatno usporiti baznu inflaciju i približiti je ukupnoj inflaciji.
Viceguverner je takođe govorio o fenomenu „čipflacije“, odnosno brzom rastu cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje. Analiza NBS-a pokazuje da je u periodu od 2022. do 2024. godine, kumulativno povećanje cena jeftinijih brendova unutar kategorije hrane i pića bilo za pet procentnih poena veće od onih skupljih. Ovaj fenomen se najviše očigledno manifestuje tokom jakih inflacionih pritisaka.
Dobra dinamika u privredi Srbije nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, s međugodišnjim rastom bruto domaćeg proizvoda od 3,3%, dok je za celu 2024. godinu taj rast iznosio 3,9%. Jović je naglasio da je Srbija, i pored složenih globalnih prilika, pokazala visok stepen otpornosti, ostvarivši rekordne strane direktne investicije od 5,2 milijarde evra i kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra. Ove investicije su postavili temelje za finansiranje daljih investicija.
Fiskalni deficit se, i pored punih kapitalnih izdataka, smanjio na dva odsto BDP-a, dok su devizne rezerve dostigle rekordne nivoe. Analize pokazuje da je došlo do značajnog poboljšanja u distribuciji međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na prethodnu godinu. Smanjeno je učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe sa dvocifrenim međugodišnjim rastom, dok je povećan procenat proizvoda koji nisu poskupeli, što ukazuje na bolju stabilnost cena.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2025. godine potrošačke cene su porasle za 4,6% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. U decembru 2024. godine inflacija je iznosila 4,3%. U poređenju sa decembrom 2024. godine, u januaru 2025. zabeležen je prosek rasta cena od 0,6%. Najveći rast cena zabeležen je u grupama kao što su komunikacije i transport, dok su neki sektori, poput odeće i obuće, zabeležili pad cena.
U ovoj situaciji, Jović je istakao kako se očekuje da će inflacija nastaviti da bude pod kontrolom, uz očekivanja stabilnog ekonomskog rasta. Pojašnjavajući kretanja cena po različitim kategorijama, on je naglasio važnost praćenja kretanja u realnoj ekonomiji i daljih reformi kako bi se osigurao rast koji će biti održiv i u budućnosti.
Ova analiza i projekcije su ključne ne samo za ekonomsku politiku Srbije, već i za potrošače koji prate kretanja cena i inflacije u svojim svakodnevnim životima. Srbija, kao i mnoge druge zemlje, i dalje se suočava s izazovima inflacije, ali naznake o stabilizaciji i rastu privrede pružaju određeni optimizam.
