Crna Gora i Albanija zvanično su postale članice Inicijative tri mora (3SI) tokom desetog samita održanog u Varšavi. Ovo je značajno povećalo broj članica ove platforme na 15 zemalja iz regija Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora. Inicijativa tri mora predstavlja neformalnu političku platformu koja okuplja države istočne i srednje Evrope, s ciljem jačanja međusobne povezanosti i saradnje.
Pre ovoga, Inicijativa je obuhvatala 13 članica EU-a, među kojima su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Grčka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Crna Gora i Albanija su sada dopunile ovu listu, dok su Ukrajina i Moldavija postale pridružene članice, a Turska i Španija predložene kao novi strateški saveznici.
Cilj Inicijative tri mora je unapređenje međusobne povezanosti sever-jug unutar EU, posebno u oblastima energetike, saobraćaja i digitalne tehnologije. Ova platforma uživa snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, dok su strateški partneri i Njemačka, Japan, i Evropska komisija. Inicijativa teži jačanju ekonomske saradnje i razvoja zemalja članica, sa posebnim fokusom na izgradnju infrastrukture.
Jedan od ključnih razloga za osnivanje Inicijative tri mora bio je osećaj ugroženosti od strane Rusije među zemljama istočne Evrope, kao i zavisnost od ruskih izvora energije. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu, agrendi Inicijative su se promenili, a bezbednost je postala prioritet.
Na samitu u Varšavi, poljski predsednik Andrzej Duda istakao je da Crna Gora i Albanija donose dodatnu vrednost Inicijativi u trenutku kada je geopolitička situacija veoma osetljiva, naročito sa obzirom na rat na istočnim granicama Poljske. Predsednik Duda je izrazio uverenje da će nove članice doprineti plodnijoj saradnji.
Inicijativa tri mora postavljena je 2015. godine, kada su poljski predsednik Duda i tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović najavili formiranje ovog projekta kao infrastrukturalne platforme za jačanje saradnje u istočnoj i srednjoj Evropi. Prvi sastanak na vrhu održan je 2016. u Dubrovniku, a naredne godine Sjedinjene Američke Države su izrazile želju za bližom saradnjom.
Finansiranje Inicijative dolazi iz investicionog fonda osnovanog za podršku zajedničkim projektima. Bivši američki državni sekretar Mike Pompeo najavio je podršku od milijardu dolara, dok je njegov naslednik Antony Blinken isticao važnost daljnje finansijske podrške. U vreme Blinkenove najave, fond je bio procenjen na 928 miliona evra, s potencijalom rasta na tri do pet milijardi dolara.
U poslednje vreme, Inicijativa je već investirala u nekoliko ključnih projekata, uključujući Cargounit, Greenergy centra za podatke i solarne elektrane u Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj. Ovi projekti imaju za cilj unapređenje infrastrukture i jačanje regionalne ekonomije.
Crna Gora i Albanija svojom participacijom doprinose daljem razvijanju i osnaživanju uloge Inicijative tri mora, što je posebno važno u kontekstu aktuelnih geopolitičkih izazova u regionu. Saradnja između ovih zemalja i već postojećih članica može dodatno ojačati zajedničke interese u oblasti energetike, transporta i digitalne infrastrukture.
U ovom kontekstu, Inicijativa tri mora predstavlja platformu koja ne samo da unapređuje ekonomsku saradnju, već i jača političku stabilnost i bezbednost u središnjoj i istočnoj Evropi. Uz podršku velikih sila kao što su Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Japan, očekuje se da će Inicijativa nastaviti da raste i postavlja temelje za dalje ekonomske i infrastrukturne projekte koji će imati dugoročan uticaj na region.
