U pokusaju administracije Donalda Trampa „da učini Ameriku ponovo zdravom“, fokus je stavljen na problem ultraprerađene hrane. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, identifikovao je „visoko hemijski obrađenu hranu“ kao ključnog krivca za rast epidemije hroničnih bolesti u SAD, kao što su gojaznost, dijabetes i autoimuni poremećaji. Tokom njegovog imenovanja, Kenedi je rekao da ta hrana „truje“ ljude, naročito decu, i izrazio obavezu da će raditi na eliminaciji takve hrane iz federalnih programa, poput Programa pomoći u dopunskoj ishrani (SNAP). Obećao je da će učiniti sve što je u njegovoj moći da vrati zdravlje Amerikanaca na pravi put.
Količina ultraprerađene hrane u pravilnoj ishrani značajna je – ona čini oko 60% američke prehrane, dok kod dece i tinejdžera taj procenat dostiže čak dva puta više. Ova hrana je povezana sa brojnim negativnim zdravstvenim posledicama, uključujući gojaznost, dijabetes, srčane bolesti, depresiju i demenciju. Nedavna studija otkrila je da konzumacija ultraprerađene hrane može povećati rizik od rane smrti.
Obradive informacije o ultraprerađenoj hrani su ključne za podizanje svesti među potrošačima. Prerađena hrana obuhvata širok spektar namirnica, od slatkih žitarica do smrznutih pica, a proces proizvodnje uključuje zamrzavanje, fermentaciju i pasterizaciju. Godine 2009. brazilski epidemiolog Karlos Monteiro je prvi definisao sistem klasifikacije hrane prema stepenu obrade, što nije nužno povezano sa nutritivnim sadržajem. Na vrhu te klasifikacije nalaze se namirnice koje su stvorene industrijskim procesima i sadrže aditive koji se ne mogu replicirati kod kuće. U velikoj meri, upravo su ovakvi proizvodi ti koji dominiraju na tržištu.
Prema rečima doktorke Nine Prasad, direktorke programa politike hrane u „Bloomberg Philanthropies“, ultraprerađena hrana je često dizajnirana da bude jeftina i izuzetno ukusna, uz savršenu kombinaciju šećera, soli i masti. Međutim, iako se deli kategorija hrane prema stepenu obrade, ne može se jednostavno reći da je sav ultraprerađeni sadržaj sam po sebi nezdrav. Na primer, hleb od celog zrna i jogurt su visoko obrađeni, ali su takođe i hranljivi.
Istraživanja su pokazala da konzumacija visoko prerađene hrane može uticati na zdravlje, ali ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je to upravo ta hrana uzrok problema. Činjenica je da ultraprerađena hrana sadrži veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, dok su vlakna i proteini često sniženi. U eksperimentu sprovedenom 2019. godine, učesnici su unosili više kalorija kada su se hranili ultraprerađenom hranom nego kada su jeli neprerađenu, što je dovelo do povećanja telesne mase.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje da li bi ultraprerađena hrana trebala biti regulisana. Mnogi stručnjaci apeliraju na vladu i industriju da preispitaju svoje politike u vezi sa ovom vrstom hrane. Poziv na akciju podrazumeva uvođenje većih poreza na zaslađene napitke i stroža ograničenja upotrebe natrijuma. Prethodni komesar Administracije za hranu i lekove Robert Kalif naglašava potrebu za naučnom osnovom pre nego što se preduzmu koraci u regulisanju ultraprerađene hrane.
Konačno, razmatrajući kako se potrošači odnose prema ultraprerađenoj hrani, stručnjaci sugeriraju da je održavanje pažnje na sastojcima ključno. Ljudi bi trebali da proveravaju etikete na proizvodima i da biraju one koje su u skladu sa trenutnim nutritivnim smernicama. Kroz informisanje i obrazovanje o tome šta predstavljaju dodani šećeri i visok nivo natrijuma, može se stvoriti zdravija ishrana bez stigmatizacije određene hrane. Mnogi potrošači nemaju uvek vremena ili novca za pripremu obroka od nule, pa je važno uravnotežiti uživanje u hrani sa svesti o njenom sastavu. Hrana treba da bude izvor radosti, a ne moralnih prosudbi.
