Dno Kalipso ponora, koje se nalazi u Jonskom moru, predstavlja jedno od najprljavijih mesta na svetu, sa dubinom od 5.112 metara. Nedavne studije otkrile su izuzetno visoku koncentraciju morskog otpada, što naglašava ozbiljnost problema zagađenja mora. Istraživači su identificirali ukupno 167 predmeta na morskom dnu, od kojih je 148 potvrđeno kao otpad, dok 19 objekata potiče od ljudske aktivnosti. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu „Marine Pollution Bulletin“, a među glavnim autorima su Mikel Kanals sa Univerziteta u Barseloni i Džordž Hanke iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.
Koristeći naprednu podmorsku tehnologiju, istraživački tim je uspeo da dođe do dna Kalipso ponora uz pomoć podmornice „Limiting Factor“. Fotografije dobijene ovom podmornicom pokazuju da morski otpad nije ograničen samo na obale i pliće vode, već se nagomilava i u najsitnijim delovima Sredozemnog mora, koje je posebno osetljivo na ljudski uticaj.
Otpad identifikovan u ovim dubinama ukazuje na hitnu potrebu za globalnim političkim akcijama kako bi se smanjila količina otpada u okeanima. Kanals naglašava različite izvore otpada, uključujući transport putem okeanskih struja i direktno odbacivanje sa brodova. Prikupljanje plastike sa obala i bacanje smeća u more predstavljaju glavne puteve zagađenja koje istraživači zabeležavaju.
Struje u Jonskom moru igraju ključnu ulogu u transportu otpada do Kalipso ponora. Površinski vrtlozi usmeravaju otpad ka unutrašnjosti jame, gde se plastični materijali lako talože. Takođe, struje mogu dovesti otpad i iz Jadranskog mora, što dodatno komplikuje problem zagađenja.
Kanals ukazuje na zabrinjavajuću situaciju u Sredozemnom moru, ističući da „nijedan centimetar nije čist“ od otpada. Kalipso ponor favorizuje akumulaciju zbog svoje zatvorene konfiguracije i slabih struja koje doprinose taloženju otpada na dnu.
Pristup ovim dubokim morskim basenima predstavlja ogroman tehnološki izazov. Tokom inspekcije, „Limiting Factor“ se kreće sporije, kako bi se osiguralo dobijanje kvalitetnih slika i podataka tokom istraživanja. Tokom jednog zaranja, istraživači su prešli 650 metara u pravoj liniji, uzimajući u obzir da je veći deo vremena potreban za spuštanje i podizanje podmornice.
Zanimljivo je da studija nije otkrila značajne uticaje na morski život na dnu ponora, s obzirom na to da je ekosistem u ovim dubinama vrlo oskudan. Ove slike su zabeležile samo prisustvo nekoliko vrsta riba i rakova, što potvrđuje tešku prirodu staništa.
Sredozemno more se često smatra jednim od najzagađenijih mora na svetu, a nedavna istraživanja su identifikovala Mesinski moreuz kao područje sa najvećom koncentracijom morskog otpada. Ovo je ozbiljan problem koji zahteva hitno delovanje, s obzirom na to da ova akumulacija otpada može imati dugoročne posledice po morski ekosistem i zdravlje ljudi.
Kanals napominje da je Sredozemno more zatvoreno more, okruženo gustim naseljenim mestima i intenzivnim brodskim saobraćajem, što doprinosi ovakvom stanju. Dokazi o prisutnosti otpada u Kalipso ponoru trebali bi motivisati globalne napore na ublažavanju problema zagađenja, posebno u Sredozemlju, kako bi se zaštitila ova osetljiva ekosistema.
U svetlu ovih otkrića, istraživači pozivaju na zajedničke napore u smanjenju plastike i otpada u prirodnom okruženju, u skladu s Globalnim ugovorom UN-a protiv zagađenja plastikom. Bez hitnog delovanja, zagađenje mora će nastaviti da ugrožava životnu sredinu, biodiverzitet i zdravlje ljudskih zajednica.
