Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, izazvao je veliku pažnju prošle nedelje kada je predstavio svoj novi plan za smanjenje nacionalnog duga – prodajom putne karte ka američkom državljanstvu za 5 miliona dolara. Tokom konferencije za novinare u Ovalnoj sobi, Tramp je izjavio: „Imate zelenu kartu. Ovo je zlatna karta.“ Njegova ideja uključuje uspostavljanje cene od oko 5 miliona dolara za ovu kartu, koja bi omogućila privilegije slične onima zelene karte, kao i put ka sticanju američkog državljanstva. Tramp veruje da bi bogate osobe iz inostranstva dolazile u SAD kako bi kupile ovu „kartu.“
Milijarder Mark Kjuban podržao je Trampov predlog, nazivajući ga alternativom za postojeći HB-1 vizni program, komentarišući na društvenoj mreži X: „Ako nećete da zapošljavate Amerikance, platite poreznim obveznicima za to pravo.“ Iako Trampov plan nailazi na brojne logističke i pravne izazove, uključujući to da prekoračuje predsednička ovlašćenja i da se verovatno ne razlikuje značajno od već postojeće EB-5 vize, ovakve imigracione politike nisu retkost u stranim zemljama.
Oko polovine zemalja širom sveta nudi mogućnost sticanja boravišta ili državljanstva putem ulaganja. Trenutno, više od 60 zemalja ima aktivne programe, uključujući Maltu, Kambodžu i Dominiku. Ove dokumente često nazivaju „zlatnim vizama,“ a njihova popularnost značajno je porasla u poslednjoj deceniji. Zlatne vize dobijaju svoje ime zbog visoke cene i fleksibilnosti koju nude. Da bi stekli vizu, podnosioci zahteva obično moraju investirati novac u zemlju, često kroz kupovinu nekretnina ili ulaganje u privredu, ili donacijama vladi.
Pored toga, zlatne vize često ne zahtevaju fizičko prisustvo u zemlji radi održavanja statusa boravišta, što ih čini privlačnim „rezervnim planom“ za bogate pojedince, posebno u vremenima globalne političke nestabilnosti. Kako je istaknuo Dominik Volek iz firme Henley & Partners, „Veoma je malo fizičkog prisustva potrebno da bi se održalo pravo na boravak.“ Mnogi podnosioci prijava koriste zlatne vize zbog različitih razloga – od mogućnosti za bezbednost u političkim krizama, preko poreskih olakšica, do lakšeg putovanja.
U poslednjih pet godina, interesovanje Amerikanca za zlatne vize naglo je poraslo, povećavši se za čak 1.000%, prema podacima Henley & Partners. Glavni razlog za ovaj trend je dodatna sigurnost koju građani traže zbog političkih previranja i ekonomske neizvesnosti. Programi zlatnih viza omogućavaju pojedincima da dobiju sigurnost i olakšano putovanje, dok države bukvalno dobijaju direktan priliv kapitala. Na primer, Novi Zeland zahteva investicije između 2,9 i 5,8 miliona dolara, dok Malta naplaćuje nepovratne donacije koje se koriste za infrastrukturu i društvene programe.
Međutim, neki programi su kritikovani zbog pranja novca i korupcije. Primera radi, Australija je prošle godine ukinula svoj program zlatnih viza zbog nedostatka željenih ekonomskih rezultata. Velika Britanija je 2022. godine ukinula sličan program zbog zabrinutosti da ga bogati Rusi koriste za pranje novca nakon invazije na Ukrajinu. Britanska poslanica Margaret Hodž izjavila je: „Zlatne vize su bile šokantan način da prljav novac uđe u našu ekonomiju.“
Iako zlatne vize ostaju popularne širom sveta, pitanje da li zaista donose dugoročnu ekonomsku korist zemljama domaćinima i dalje je predmet debate. U svetlu Trampovog predloga i globalnog porasta interesa za ovakve vrste viza, diskusija o politikama imigracije i njihovim ekonomskim implikacijama biće ključna tema u narednim mesecima. Krupne promene u zakonodavstvu i pravilima oko imigracije mogli bi oblikovati budućnost ekonomskih prilika u Sjedinjenim Američkim Državama.
