U poslednje dve nedelje, fakulteti Beogradskog univerziteta primaju sve više upita i zahteva vezanih za status mirovanja studenata. Mnogi studenti razmatraju opciju za „zamrzavanje godine“ u svetlu loših okolnosti tokom proteklih meseci. Iako je akademska godina najavljena za 1. novembar, ostaje neizvesno koliko će studenata zaista nastaviti svoje studije.
Brojni studenti se suočavaju sa dilemom da li da potraže status mirovanja, koji su do sada mogli ostvariti zbog raznih razloga kao što su trudnoća, porodiljsko odsustvo, bolest, zaposlenje ili problemi sa plaćanjem školarine. Nedavno je Savet Univerziteta u Beogradu usvojio izmene Statuta koje omogućavaju šire korišćenje statusa mirovanja, što bi moglo značiti i više izbora za studente.
Prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Miloš Arsenović, istakao je važnost jedinstvenog stava među fakultetima po ovom pitanju. On naglašava da je važno izaći u susret studentima u izvršenju njihovih prava. Prema novim pravilima, studentima će sada biti dozvoljeno da zamrznu godinu i zbog nepredviđenih okolnosti.
Na Hemijskom fakultetu već su sprovedeni razgovori sa studentima koji su podneli zahteve za mirovanje, iako cifra prijava nije veća u odnosu na prethodne godine. Dekan Hemijskog fakulteta, Goran Roglić, napomenuo je kako niko od studenata koji traže mirovanje nije korisnik kredita ili stipendije, što omogućava fakultetu da pronađe rešenje za njih.
Rektorat obraća pažnju na to da podnosilac zahteva mora navesti konkretne razloge za mirovanje. Prihvatljivi dokazi zavise od prirode razloga, ali i od stava organa koji postupa u visokoškolskim ustanovama. Prava na mirovanje nemaju studenti koji su već polagali ispite ili su koristili studentske povlastice.
Prema pravilima, tokom mirovanja student gubi sva prava, uključujući stipendije, kredite, kao i pristup studentskim domovima ili restoranima. Međutim, ako je student bio na budžetu, ostaje na budžetu, dok samofinansirajući studenti ne moraju ponovo plaćati školarinu.
Iako je zamrzavanje godine opcija koja može delovati kao izlaz, eksperti upozoravaju da vreme mirovanja računaju u ukupne godine studiranja. Ovo može uticati na rangiranje prilikom dodele mesta u studentskim domovima, kao i na pristup stipendijama i kreditima.
Univerzitet se suočava sa izazovima osiguravanja jedinstvenog pristupa ovoj problematici. Potrebno je da se osmisli sistem koji će omogućiti studentima da ostvare svoja prava, ali u okviru realnih ograničenja koja postavljaju akademski standardi. U svakom slučaju, svaka aplikacija za mirovanje će biti razmatrana individualno, a sagovornici ističu da je svaka situacija posebna i zaslužuje pažljivo razmatranje.
