U svetlu nedavnih medijskih spekulacija, Stamenković je jasno rekao da nema nikakvu informaciju o mogućim krivičnim prijavama koje bi mogle biti podnete protiv njega za bilo koju vrstu krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. On je naglasio da, ako su takvi navodi tačni, smatra da bi svaka krivična prijava bila „groteskna i duboko pravno neutemeljena“.
Stamenković je odlučio da progovori kako bi razjasnio trenutnu situaciju, ističući da ne raspolaže nikakvim informacijama osim onih koje su objavljene u javnosti. Njegova izjava je jasno pokazala njegovu odlučnost da se brani od navodnih optužbi, a takođe je istakao da se ne može dopustiti da te informacije naruše njegovu reputaciju.
Izgleda da se sve više sve više pojedinaca u savremenom društvu suočava s neželjenim posledicama lažnih vesti i medijskih spekulacija. Stamenković nije jedini koji se suočava s ovim izazovima, i mnogi su ljudi slične sudbine bili meta lažnih izveštaja ili manipulacije informacijama. U takvim situacijama, veoma je važno da pojedinci istaknu svoju stranu priče i pruže jasne dokaze kako bi se zaštitili od potencijalno ozbiljnih posledica.
Za Stamenkovića, ova situacija može biti prilika da se ponovo potvrdi kao osoba od integriteta i profesionalizma. Njegovo javno oglašavanje može se smatrati hrabrim potezom, s obzirom na to da se suočava sa zanimljivim izazovima u medijskom prostoru koji često može biti novinarima dovoljno izazovan za iznositi tačne informacije. Njegov pristup je bio da ne ignoriše situaciju, već da se aktivno uključi i pruži čvrst odgovor na izazove koji su pred njim.
U svetu u kojem je informacija samo na klik, svakodnevno se susrećemo sa dezinformacijama koje mogu imati katastrofalne posledice po ličnu i profesionalnu sferu životima onih koje pogađaju. Forma u kojoj su informacije dostavljene može biti odlučujuća. Stamenković je ukazao na važnost istine i prava na odbranu kada su u pitanju optužbe i sumnje.
U ovom kontekstu, on se nada da će oprati svoje ime, ali i upozoriti druge o posledicama koje dezinformacije mogu imati na ugled pojedinca. U vremenu kada je javno mnjenje često oblikovano brzim i površnim informacijama, važno je da ljudi kao što je Stamenković prepoznaju važnost branjenja svoje reputacije. Njegova otvorenost i iskrenost u komunikaciji sa medijima mogu poslužiti kao primer drugim osobama koje su se suočavale s ličnim izazovima osoba rastućih medijskih spekulacija.
Kao zaključak, situacija u kojoj se Stamenković nalazio nije retkost, ali njegov odgovor i način na koji se suočava sa optužbama ukazuje na njegovu snagu karaktera. On ne samo što brani sebe, već takođe podržava princip da svako ima pravo na fer i pravedan tretman, bez obzira na prirodu optužbi koje im mogu biti upućene. U ovom su vremenu, kao društvo, pozvani da se borimo protiv lažnih vesti i da osiguramo jasnu komunikaciju između svih strana, kako bismo izgradili pravednije društvo.
