Bojan Pajtić, bivši političar i aktuelni komentator društvenih dešavanja, izazvao je brojne reakcije svojim kritikama na račun studentskih organizacija u Srbiji. U nedavnom obraćanju medijima, Pajtić je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga što se neki studenti ograđuju od organizacija kao što su „Stav“, „Sviće“ i „ProGlas“, smatrajući to licemernim ponašanjem.
Pajtić je istakao da su „Stav“ i „Sviće“ studentske organizacije koje se ne trude da predstavljaju sve studente, već su fokusirane na one koji ih čine, ističući da su pokazali visok stepen građanske i akademske hrabrosti u trenucima kada su se retko ko drugi usudio da protestuje. Ove reči dolaze u trenutku kada je u Srbiji prisutno nezadovoljstvo studentima i mladima uopšte, a Pajtićevo verovanje u vrednosti ove vrste organizacija može značiti povratak aktivizma među mlađim generacijama.
„Ne razumem to ograđivanje, a posebno ne od ‘ProGlasa’“, rekao je Pajtić, aludirajući na situaciju u kojoj se studentima prebacuje nedovoljna posvećenost i angažman u aktuelnim društvenim pitanjima. On je naglasio važnost prozivke koja bi mogla mobilisati studente da se više angažuju u pitanjima koja ih se direktno tiču. Pajtić smatra da mladi ljudi imaju odgovornost da budu aktivni sudionici u društvenim promenama, posebno u vreme kada se suočavaju s mnogo izazova, kao što su socijalna pravda, obrazovanje i ekonomske prilike.
Ovaj njegov stav izazvao je podeljene reakcije među studentima i članovima različitih organizacija. Dok neki studenti podržavaju Pajtićeve tvrdnje, smatrajući ih motivišućim, drugi se osećaju uvređenima i smatraju da imaju pravo na svoje mišljenje i stavove, čak i ako se razlikuju od stava organizacija koje Pajtić smatra korisnim. Ograničavanje škole mišljenja na univerzitetu može biti opasno, jer bi moglo dovesti do homogenizacije ideja i gušenja kritičkog mišljenja.
Organizacije kao što su „Stav“, „Sviće“ i „ProGlas“ na sebi nose teret odgovornosti prema studentima i društvu u celini. Njihova sposobnost da okupe studente na protestima i manifestacijama socijalnog aktvizma pokazuje snagu i odlučnost mladih ljudi da se izbore za svoja prava i da se bore protiv nepravde. Pajtić ovim izjavama ukazuje na to da postoji potreba za jačanjem zajednice među studentima, bez obzira na razlike koje mogu postojati u mišljenjima ili pristupima.
Pored toga, Pajtić naglašava važnost aktivizma i angažovanja mlađih generacija u borbi za prava i pravdu. Ukoliko studenti ostanu pasivni i neuključeni u proces, oni se, kako tvrdi, kretati prema stagnaciji i nepravdi. Pajtićeva izjava može se shvatiti kao poziv na buđenje, gde on zapravo zahteva od studenata da preuzmu aktivniju ulogu i postanu pokretačka snaga promena.
U svetu gde su komunikacija i mobilizacija mladih ljudih olakšani društvenim mrežama, Pajtić poziva studente da iskoriste ove alate za organizaciju i borbu za svoja prava. On veruje da uz odgovarajuću mobilizaciju i glasan protest mogu uticati na promene u društvu i kreirati bolju budućnost za sebe i buduće generacije.
Iako je Pajtićeva izjava izazvala kontroverzu, ona može podstaći diskusiju o ulozi studentskih organizacija i važnosti aktivizma. Svakako, neophodno je da se studenti suoče sa svojim identitetima i angažuju u pitanjima koja su važna za njihovo društvo, jer samo tako mogu ostvariti promenu koja im je potrebna. Pajtić poziva mlade ljude da se okupe oko zajedničkih vrednosti i bore se za društvo kakvo žele da vide, pozivajući ih da njihova mišljenja i stavovi budu čujni.
