Površina mora uz severni deo Jadrana već danima prekrivena je želatinskim slojem mulja, što mikrobiolozi u Hrvatskoj objašnjavaju kao cvetanje mora, dok slovenački stručnjaci iznose drugačije teorije. Prema Slovenskom nacionalnom institutu za biologiju, sluz se formira delovanjem fitoplanktona koji izlučuje organske materije u vodu, a potrebno je nekoliko nedelja za njeno razgradnju. Fenomen se razlikuje od cvetanja mora, a sluz se sastoji od različitih čestica kao što su živi i mrtvi organizmi, fitoplankton, zooplankton, bakterije, polen i mineralne čestice. Sluz se najčešće skuplja na obali, a iako ne predstavlja neposrednu opasnost, preporučuje se izbegavanje kontakta sa njom.
Fenomen sluzi nije ograničen samo na slovenačke primorske gradove već se proteže na celom Tršćanskom zalivu i šire na severnom Jadranu, prema izveštaju Nacionalnog instituta za biologiju. Prvi zapisi o ovom fenomenu datiraju još iz 1729. godine, a poslednji put se ovako nešto dogodilo 2018. godine. Prema slovenačkim stručnjacima, more bi moglo ostati ovakvo nekoliko dana ili dok bura ne „rastera“ sluz.
