U Beogradu su studenti započeli blokadu zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) koja bi trebala trajati 22 sata, tražeći oslobođenje medijskog servisa od uticaja vlasti. Ova akcija je rezultat nezadovoljstva studenata prema nedavnim izjavama voditeljke RTS-a koja je studente u programu nazvala „ruljom“, što je izazvalo gnev među studentima i građanima. Studenti su na društvenim mrežama obavestili javnost o svom protestu, a okupljanje pred RTS-om privuklo je pažnju prolaznika i građana koji su im došli u podršku.
Dok je blokada trajala, policija je bila prisutna unutar i oko zgrade RTS-a, ali povodom akcije, studenti su naglasili da će omogući izlaz svim građanima, dok ulaz neće biti dozvoljen sve dok se RTS ne „oslobodi“ od političkog uticaja. U isto vreme, studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pozvali su na sličan protest ispred Radio-televizije Vojvodine, čime su izrazili solidarnost sa kolegama iz Beograda. Velika kolona studenata i automobila krenula je ka RTV-u u Novom Sadu, pokazujući da je solidarnost među studentima širom Srbije jaka.
Ova blokada predstavlja deo šireg protesta koji traje već četiri meseca, tokom kojeg studenti blokiraju ulice i fakultete u različitim gradovima Srbije. Ovi protesti su potaknuti tragedijom koja se desila u Novom Sadu novembra prošle godine, kada je u padu nadstrešnice na Željezničkoj stanici poginulo 15 osoba. Studenti zahtevaju odgovornost vlasti za ovu tragediju, kao i poštivanje ustava i zakona, uz isticanje važnosti borbe protiv korupcije i osnaživanje institucija bez političkog uticaja.
U sukobu sa vlastima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisuje proteste kao obojenu revoluciju, šta sugeriše da je opozicija orchestrirala ove događaje s ciljem da ga skine s vlasti. Ovakve izjave dodatno polarizuju situaciju u zemlji, ostavljajući prostor za dalju eskalaciju tenzija između vlade i studenata te ostalih građana koji izražavaju neslaganje sa trenutnim stanjem.
Protesti su znatno nabrekli u poslednjih nekoliko meseci, gde su studenti prigrabili pažnju javnosti, mešajući se s angažovanim građanima na ulicama. Pojedini analitičari smatraju da je ova vrsta aktivizma jedan od načina na koji se mladi ljudi mogu suprotstaviti ustaljenim vlastima i tražiti promene koje će im omogućiti bolje sutra. S obzirom na trenutnu situaciju, organizatori protestnih akcija ističu kako se nadaju da će ovakve mere dovesti do promene politike u kraju koji je suočen sa različitim izazovima, a posebno u oblasti slobode medija i transparentnosti vlasti.
Podrška iz različitih delova Srbije ukazuje na to da su studenti postali glasni činioci u oblikovanju političkog diskursa, kako na akademskom, tako i na širem društvenom planu. Oni ne samo da zahtevaju neposredne reforme, već i dugoročne promene koje će osigurati prava i slobode svih građana, istovremeno se boreći protiv korupcije i nedostatka odgovornosti vlasti.
U tom kontekstu, studenti se nadaju da će njihova predanost i protesti dovesti do pozitivnih promena, jer je jasno da se na sceni razvija nov oblik političke angažovanosti mladih ljudi. Njihova sposobnost organizovanja i izrazavanja nezadovoljstva ukazuje na to da su spremni da se bore za budućnost u kojoj će biti više prostora za demokratski dijalog i respektovanje ljudskih prava, a posebno slobode medija, koja se često dovodi u pitanje u današnjem društvu.
