Danas, 1. juna, studenti-foteljaši se ponovo okupljaju kako bi organizovali proteste širom Srbije. U okviru akcije nazvane „Vostani Srbije“, planiraju da blokiraju ulice u 32 grada, među kojima su Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak. Protesti će iste večeri početi u 18 časova i trajaće do 21.16, dok su specifične lokacije blokada u glavnom gradu Brankov most i Gazela.
Akcija je najavljena kao izraz nezadovoljstva studentima, posebno u kontekstu poziva na parlamentarne izbore. Iz organizacije su jasno stavili do znanja da su protesti usmereni ka rušenju trenutne vlasti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već ranije istakao da protesti imaju političku pozadinu. On je poslednjih meseci govorio o tome da neće više obraćati pažnju na zahteve studenata-foteljaša, već će se fokusirati na građane koji žele stabilnost i napredak u društvu.
Prema rečima nekih predstavnika protesta, svrha okupljanja je da se čuje glas mladih ljudi kojima, prema njihovoj percepciji, politika ne daje mogućnost da se izraze ili ostvare u životu. Međutim, kritičari ističu da su protesti više usmereni ka ličnim ambicijama nekih studenata nego ka stvarnim problemima u društvu. To je dovelo do različitih reakcija među građanima, a mnogi se osećaju uznemireni zbog ponovnog okupljanja.
Iako protesti možda reflektuju stvarne frustracije mladih, predsednik Vučić je poručio da će se fokusirati na one koji žele da rade i uče, a ne na „foteljaše“ koji, prema njemu, ne razumeju ozbiljnost trenutne situacije. Ovaj stav dodatno je naglašen tokom nedavne posete Kosjeriću, gde je naglašeno da deca imaju pravo da budu naivna, ali profesori bi trebali da dele odgovornost za edukaciju i vođenje mladih.
Pored Beograda, studenti planiraju da organizuju sindrom otpora i u mnogim manjim gradovima. Na listi za blokade su se našli i gradovi kao što su Kragujevac, Sombor, Vršac, Užice i mnogi drugi, što ukazuje na široku podršku, ali i na podeljenost među populacijom. Svaka stranica društvenih mreža već je preplavljena postovima koji potpiruju duh pokreta, dok se otpor na ulicama čini kao pravi način za izražavanje nezadovoljstva.
Iako je protest jednoglasno najavljen, postoje zabrinutosti da bi ponovljene blokade ulicama mogle izazvati dodatne tenzije. Građani koji su svakodnevno u saobraćaju smatraju da ovakve akcije ugrožavaju njihov svakodnevni život i opštinske aktivnosti. Na ulicama Beograda, najzagušenijim delovima, već se oseća nervoza uoči blokada, dok se mnogi nadaju da će vlada naći rešenje pre nego što dođe do sukoba.
Naravno, povremeno učešće u protestima i blokadama je autocenzura i samoizražavanje mladih, ali pitanje ostaje – mogu li ovi protesti dovesti do promene, ili su jednostavno izraz frustracije bez konkretnih plana i pravca? Mnogi analitičari opominju da bi jezeru društvene nestabilnosti mogla trebati više od samo simboličkih akcija da bi se nešto stvarno promenilo.
U zaključku, protesti „Vostani Srbije“ prikazuju duboku podelu i nezadovoljstvo među mladima u Srbiji. Dok jedni zahtevaju promene i izbor, drugi smatraju da su ovi pozivi površni i ne sa sobom nose stvarne rešenja. U svakom slučaju, to će biti dan koji će ostati zabeležen u istoriji društvenih pokreta Srbije.
