Grupe studenata koje blokiraju fakultete i građani koji ih podržavaju večeras su se okupili na blokadi raskrsnica u više gradova širom Srbije. Beograd je bio među gradovima gde su protesti bili posebno izraženi, sa blokadom Zelenog venca, gde su se, pored srpskih građana, okupili i studenti iz Turske.
Jedan od turskih studenata, koji se predstavio kao Efe, izjavio je za Euronews Srbija da dolazi sa Tehničkog univerziteta Bliskog istoka iz Ankare i da je i on učestvovao u protestima koji su se održavali na Vidovdan u Beogradu. Efe je sa prijateljima iz Turske došao u Srbiju da podrži lokalne demonstrante i planira da ostane nedelju dana.
„Želimo da svi ljudi imaju svoja prava,“ istakao je Efe, naglašavajući važnost slobode i ljudskih prava. On je dodao da je zajedno sa svojim kolegama takođe učestvovao u protestima protiv turskog predsednika Redžepa Tajpa Erdogana, koji su trajali oko mesec dana, a tokom kojih su se često sukobljavali s policijom. Iako su protesti u Turskoj bili izazovni, Efe je primetio da je policija u Srbiji „bolja nego u Turskoj.“
U razgovoru, Efe je istakao da su protesti u Srbiji i Turskoj imali mnogo sličnosti. Jedan od primera je i popularna parola koju su okupljeni u Beogradu skandirali: „ko ne skače taj je ćaci“. Na ovaj način je ukazao na zajedničku međunarodnu kulturu protesta. „U Turskoj se skandira ‘skači, skači – ako ne skačeš onda si tajpista’,“ dodao je Efe, objašnjavajući kako protestna kultura može varirati između različitih zemalja, ali da je organizacija protesta u Beogradu bolja nego u njegovoj domovini.
Efe je takođe izrazio interesovanje za studentske pokrete širom Evrope, navodeći da je učestvovao u protestima u Češkoj, ali da je organizacija tih događaja bila slaba. On je napomenuo da su ti protesti često bili usmereni samo protiv vlade, bez jasne strategije ili ciljeva.
Protesti u Beogradu su pokazali solidarnost između domaćih studenata i stranih aktivista, kao i sinergiju između potreba za pravima i slobodama, koje su univerzalne. Efe i njegovi prijatelji izrazili su spremnost da nastave pružati podršku protestima i borbi za ljudska prava, kao što su to radili prethodnih meseci u svojoj zemlji.
Proteste prati i određena politika koju je imperativno napomenuti — građani su se okupili sa ciljem da izraze nezadovoljstvo trenutnom situacijom u društvu, koja uključuje pitanja kao što su korupcija, nedostatak slobode medija i prava građana, kao i razne druge društvene nepravde. Ova okupljanja samo su deo šireg pokreta koji je u porastu širom Balkana i Evrope, i koji poziva na promene u načinima na koje se vlasti ophode prema građanima.
Zaključno, aktivizam, kako u Srbiji, tako i u Turskoj, ukazuje na sve veću svesnost i potrebu za međusobnom podrškom među ljudima koji teže boljim društvenim uslovima. U ovoj situaciji, spoj različitih studenata i građana na ulicama Beograda nije samo znak solidarnosti, već i početak dubljeg dijaloga o ljudskim pravima i sociopolitičkim promenama, koje su neophodne za bolji život svih u regionu. Ovi protesti, stoga, predstavljaju važnu tačku preokreta za generaciju koja traži pravdu i egalitarno društvo.
