NEKI od profesora su se toliko uvukli u „pozadinu“ dece koja se gnušaju praziluka naše sveprisutne, palanačke neurbanosti – učinilo im se, valjda, da unutra ima mnogo mesta – da sam počeo da brinem. Da li će moći da ih izvuku? Da li su namazali vazelin? Ako nisu, bojim se da će biti potrebna jedna neprijatna hirurška intervencija.
Ima nečeg podmuklo licemernog i odvratno koristoljubivog u rečima profesora da je došlo vreme da studenti u blokadi sada njima drže čas. Kao što ima nečeg opako obmanjujućeg u trouglu studenti – profesori – država, kad god nezadovoljne studente upućuju na državu kako bi skrenuli pogled sa onog što zaista rade i plodova koje ubiraju na njihov račun.
Na pitanje, zašto se ponovo dižu školarine, izgovarali bi se nemušto inflacijom i rastom cena na malo. Zašto prijava kad izlazim prvi put košta toliko, a drugi put dvaput skuplje, treći put triput, a za apsolvente još skuplje, čemu nameti za svaki dopis, svaku molbu, svako uverenje ili za bilo šta što se može zamisliti da je studentu potrebno na šalteru, odgovarali bi da im država ne daje dovoljno i, po običaju – slagali. Ko zna koji put po principu ’ne dirajte nas, protestujte protiv države!’.
Svaka generacija studenata, iz meni nepoznatih razloga, iznova i opet, u suštini, spotiče se na ovu profesorsku podvalu, na trik koji valjda zloupotrebljava devedesete, kada nisu imali ono što se danas zove autonomija univerziteta i fakulteta, koja nije menjana u Zakonu o visokom obrazovanju još od početka dvehiljaditih. A po toj autonomiji, univerziteti i fakulteti, između ostalog, svake godine sami za sebe i većinom arbitrarno određuju visinu školarina, kao i sve ostale namete koje mogu da smisle i koji variraju od fakulteta do fakulteta. Pa mogu čak na jednom postojati, na drugom ne, u zavisnosti od toga da li je neko bio dovoljno podmukao i akademski lukav da izmisli još koju dažbinu. Ima tu svega, samo nema nijednog bogovetnog nameta koji studentima ispostavlja država.
I sve to, dragi moji, zakon ubraja u tzv. sopstvene prihode, kojim fakulteti raspolažu samostalno i po sopstvenom nahođenju i koji velikim delom završavaju u džepovima profesora. Mimo toga što im osnivač, tj. država, obezbeđuje materijalne i bilo koje druge troškove, opremu svake vrste, usavršavanje i, pazite sad – plate u skladu sa kolektivnim ugovorom! A onda im se na tu i takvu platu od države dodaje još najmanje dvaput toliko od studentskog harača, još bonus ako je taj šef katedre ili odeljenja, pa bonus za staž, plus projekti, a nedajbože ako je dekan ili prodekan za nešto. Jer nikad nije stvarno dovoljno, samo gramzivost i halapljivost, uzimaj, kradi, zgrći, još, još i još uz aplauz istih tih naivaca od kojih uzimamo! Pa gde ćeš lepše.
Ali zašto bi se studenti uopšte i bunili protiv profesora i zahtevali rasterećenje svog ionako skromnog budžeta, umesto da se bune protiv države koja profesorima navodno ne daje dovoljno, pa moraju, jadni, da uzimaju toliko mnogo od studenata? Zaista, ko je to još video da se preispituje autoritet onog koji ti daje znanje, a koji je, umesto toga, dao sebi za pravo da digne nos kao da je nešto najuzvišenije što postoji i da se na fakultetu ponaša kao da ti tu treba da si zbog njega kojeg hraniš, a ne on zbog tebe? Ili da ti slučajno padne na pamet da poremetiš sveti dekadentni ciklus i to večito vraćanje istog, po kojem na studijama ne bivaju nagrađeni nužno oni koji znaju više, već oni koji se najbolje ulizuju i dodvoravaju profesorima, koji su to ulizivanje i dodvoravanje nametnuli jer su i sami tu g…
Vreme ne radi za studente u blokadi jer su blokade fakulteta od samog starta slepa ulica, ćorsokak, dead end, a sve ostalo samo pokrivanje lišćem da se to ne vidi i namerno zanemarivanje svih koji su oštećeni i koji im sve više dišu za vratom. Jer blokade fakulteta su prouzrokovale prekid glavne i osnovne zakonske obaveze svake visokoškolske ustanove, a to je ispunjavanje delatnosti visokog obrazovanja, koja, između ostalog, neizostavno podrazumeva obavljanje nastavnih, predispitnih i ispitnih radnji, u kojima participiraju i profesori i studenti.
Za slučajeve neispunjavanja delatnosti visokog obrazovanja, kao što su aktuelne blokade fakulteta, a opet u skladu sa tom autonomijom univerziteta, nije odgovorna država, pa čak ni studenti u blokadi, već isključivo i jedino uprava svakog od blokiranih fakulteta, koju čine dekan i prodekani uglavnom iz redova profesora i sekretar, baš kao što zakon samo njima daje ovlašćenje da, radi ponovnog uspostavljanja delatnosti visokog obrazovanja, odblokiraju svoje fakultete, bilo u dogovoru sa studentima u blokadi, angažovanjem privatnog obezbeđenja ili zahtevom za intervenciju organa reda. Upravo zato, ako si primetio, nijedna od visokoškolskih ustanova nikada nije izdala saopštenje u kojem decidno stoji da fakultet podržava blokadu fakulteta, jer bi to ogolilo pravni nonsens i očiglednu protivzakonitu perverziju, nego se kaže: podržavamo studente u njihovoj borbi, njihove proteste, ispunjenje njihovih zahteva.
Budući da uprave fakulteta ne da nisu učinile ništa da ispune svoju glavnu i osnovnu obavezu po Zakonu o visokom obrazovanju, nego štaviše predstavljaju saučesnike iz senke koji su suštinski svojim činjenjem i nečinjenjem omogućili blokade i njihovo trajanje, dakle, učinili sve da se delatnost visokog obrazovanja prekine i ne ispunjava, u nadležnosti je Ministarstva prosvete da inicira prijave kojim bi se zbog ovog prekršaja procesuirali svi dekani blokiranih fakulteta, njihovi prodekani, sekretari, kao i rektori univerziteta koji nisu nijednom radnjom ukazali ovima na prekršaj koji prave. No, akademska đubrad sve to odlično zna i zbog toga sad svi ćute. Znaju da je tačka bez povratka u stanje bez sankcija nastupila, da im, sve dok traju blokade, nijedan student više ni za šta neće uplatiti dinar jer je svedok njihove besprizorne ljigavštine. Znaju da su isključivo svojom krivicom dospeli u milost i nemilost države, ali ne znaju kako da se izvuku.
Svaki student kad upiše fakultet, a kasnije i prilikom upisa svake naredne godine, u osnovi potpisuje ugovor i ulazi u obligacioni odnos sa fakultetom koji se obavezuje da će za nadoknadu u iznosu školarine, bilo da je izmiruje student (samofinansirajući) ili država (budžetski), za tu godinu, određenu brojem semetara i obimom i sadržajem studijskog programa, pružiti studentu uslugu delatnosti visokog obrazova…
