Već pet meseci, studentski protesti u Srbiji postali su redovna pojava na ulicama Beograda i drugih gradova, ali i značajna tema u domaćim i međunarodnim medijima. U ovom periodu, studenti su se okupili da izraze nezadovoljstvo zbog aktuelnog stanja u obrazovnom sistemu, ali i zbog šireg konteksta političkih i društvenih pitanja. Dok su neki mediji nastojali da objektivno prate i analiziraju proteste, drugi su se suočili sa optužbama o pristrasnosti, prećutkivanju ili čak netačnom izveštavanju.
Novinarka Al Jazeere English, Meenakshi Ravi, posetila je Beograd kako bi se upoznala sa situacijom. Ona je u svom izveštavanju naglasila kako su mnogi novinari vezani političkim i ekonomskim interesima, što dovodi do situacije u kojoj se studentima i njihovim zahtevima pridaje manja pažnja. Ravi takođe ukazuje na moderan oblik medijske blokade, gde se od predstavnika vlasti očekuje da daju samo određene informacije, dok se oni koji kritikuju regime često bez obzira na to marginalizuju.
U razgovoru s profesorom Radet Veljanovskim iz Beograda, istaknuta su ključna pitanja o stanju medija i načinu na koji se izveštava o protestima. Veljanovski je naglasio da je medijska blokada deo šireg sistema koji se koristi za održavanje kontrole nad narativom u društvu. Pored toga, ukazao je na to kako studenti, kroz svoje delovanje i inicijative, pokušavaju da skrenu pažnju na značaj obrazovanja i društvenih promena, ne samo u Srbiji, već i šire.
Studenti su se u proteklim mesecima organizovali na različite načine, uključujući i blokadu medija. Ova akcija je rezultat frustracije zbog načina na koji se o njima izveštava. Milica Marjanović, studentka Fakulteta tehničkih nauka, podelila je svoje viđenje situacije sa učesnicima Opservatorije iz Strasbourga. Prema njenim rečima, cilj blokade medijskog prostora nije samo da izazove reakciju u Srbiji, već i da učini studentski pokret vidljivijim na evropskoj sceni. ‘’Mi želimo da ljudi razumeju naše zahteve i da nas čuju, jer se osećamo kao da smo ignorisani,’’ izjavila je Marjanović.
Neke od ključnih poruka koje su studenti poslali do sada uključuju zahtev za većom transparencijom u radu univerziteta, reforme obrazovnog sistema i jačanje akademskih sloboda. Tokom protesta su često korišćeni slogani koji pozivaju na jedinstvo među studentima svih fakulteta i obrazovnih institucija.
U Zagrebu, situacija je drugačija, ali i dalje povezana sa tematikom protesta. Ove sedmice, 17 demonstranata je privedeno nakon mirnog skupa ispred Ministarstva vanjskih i evropskih poslova, gde su zahtevali prekid diplomatskih odnosa sa Izraelom zbog trenutne situacije u Palestini. Ovaj incident otvara širu diskusiju o pravu na okupljanje i slobodi govora u Hrvatskoj. Aktivisti su izrazili zabrinutost da se kriminalizuje protestovanje protiv ratnih politika, dok policija tvrdi da su privedeni ometali javni red.
Ovim incidentom u Zagrebu ponovo se postavlja pitanje kako vlasti reaguju na javne proteste i da li je u redu koristiti policijske mere protiv mirnih demonstraacija. Kako se situacija razvija, aktivisti nastavljaju da pozivaju na solidarnost i podršku, dok policija naglašava potrebu za očuvanjem javnog reda.
U obema situacijama, studenti i demonstranti pozivaju na otvorenije i poštenije društvo, gde se svi glasovi čuju. U svetu u kojem su informacije često podložne manipulacijama, potreba za objektivnim izveštavanjem i slobodom govora postaje još važnija. Očekuje se da će se protesti, kako u Beogradu tako i u Zagrebu, nastaviti dok studenti i aktivisti budu tražili odgovore i promene koje smatraju neophodnim za budućnost.
