Dostići stoti rođendan san je mnogih, a prelazak granice od 110 godina još veći podvig. Ipak, postoji specijalna grupa ljudi poznata kao superstarci, koja se odnosi na pojedince starije od 80 godina, a koji imaju memorijske sposobnosti uporedive sa ljudima od 50 do 60 godina. Istraživanja su pokazala da su njihovi mozgovi otporni na starenje i ne pokazuju uobičajene promene koje su karakteristične za demenciju ili Alchajmerovu bolest.
Prema Američkom udruženju za Alchajmerovu bolest, u 2025. godini, čak 7,2 miliona Amerikanaca će živeti s ovom dijagnozom. Rizik od oboljenja raste s godinama, a superstarci kao da prkose svim statistikama i ostaju zdravi u poznim godinama.
Tokom poslednjih 25 godina, istraživači sa Mesulam centra za kognitivnu neurologiju proučavali su gotovo 300 superstaraca i izvršили obdukcije na 77 od njih. Prema profesorici dr Sandri Vajntrob sa Northwestern univerziteta, njihovi nalazi su izuzetno značajni. Iako su neki od superstaraca pokazivali blage tragove Alchajmerovih proteina, nijedan od njih nije imao znakove demencije. Ovo otkriće sugeriše na postojanje dva moguća mehanizma: otporan mozak koji ne stvara štetne naslage ili otporan na njihove posledice.
Naučnici su uspeli da identifikuju četiri ključne osobine koje su zajedničke svim superstarcima:
-
Izuzetno pamćenje: Superstarci su postigli rezultate na testovima odlaganog pamćenja koji su jednaki onima koje postižu ljudi u svojim pedesetim i šezdesetim godinama.
-
Mladi mozak: Kod superstaraca nije zabeleženo značajno stanjivanje spoljnog sloja mozga, što je područje odgovorno za emocije, odluke i motivaciju.
-
Posebna struktura moždanih ćelija: Superstarci imaju veći broj von Ekonomovih neurona, povezanih sa društvenim ponašanjem, kao i veće entorinalne neurone koji su u vezi s procesom pamćenja.
- Društvenost: Ovi pojedinci održavaju bogate socijalne kontakte i neguju bliske odnose s ljudima, što dodatno doprinosi njihovoj mentalnoj oštrini i zdravlju.
Iako se još ne zna šta tačno čini nekoga superstarcem, istraživači pokušavaju da otkriju da li su ishrana, način života, genetika ili okruženje ključni faktori. Cilj je da se razotkriju biološke i ponašajne karakteristike koje doprinose ovom fenomenu poznatom kao "mladost mozga".
„Naši rezultati pokazuju da izuzetno pamćenje u poznim godinama nije samo moguće, već može biti povezano sa jedinstvenim karakteristikama mozga“, istakla je dr Vajntrob. Ova otkrića otvaraju vrata novim strategijama za očuvanje mentalne oštrine i sprečavanje demencije u starijem uzrastu. U svetu gde se demencija sve više širi, saznanja o superstarcima su od izuzetne važnosti i daju nadu da je moguće zadržati mentalne sposobnosti i u poznim godinama.
Zaštita mentalnog zdravlja i razvijanje pozitivnih navika može značajno uticati na kvalitet života starijih ljudi. Svaka osoba može naći inspiraciju u superstarcima i razmisliti o načinu na koji društveni kontakti, fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu doprineti dugovom životu i očuvanju mentalne oštrine.
