Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Marija Ćosić, izjavila je danas da će suše koje su pogodile Srbiju ove godine morati da se proglase elementarnim nepogodama. U svom obraćanju, Ćosićeva je naglasila da se očekuje da će period suša i visokih temperatura trajati sve do kraja septembra, a posebno su ugroženi predeli istočne i južne Srbije.
Iako su visoke temperature prisutne i u Vojvodini, profesorka je ukazala da se u ovom regionu većinska poljoprivredna proizvodnja odvija na dubokim zemljištima. Ta zemljišta su poznata po svojoj sposobnosti da akumuliraju i čuvaju vodu, a takođe imaju i prirodne rezerve koje omogućavaju duže zadržavanje vode. Na drugim mestima, konkretno na plićim zemljištima u južnoj i istočnoj Srbiji, poljoprivredna proizvodnja se suočava s ozbiljnim problemima.
Ćosićeva je izrazila zabrinutost i zbog potencijalnih gubitaka u biljnoj proizvodnji, koji bi mogli premašiti 50 procenata. Ovi gubici bi, osim što bi direktno uticali na poljoprivrednike, mogli dovesti i do značajnog povećanja cena hrane na tržištu, naročito u slučaju smanjene ponude.
Ekstremne vremenske prilike, kao što su suše, postaju sve češće i jače, što dodatno naglašava potrebu za prilagodbom poljoprivredne proizvodnje savremenim klimatskim uslovima. Nedavna istraživanja ukazuju na to da klimatske promene imaju sve značajniji uticaj na poljoprivredu u Srbiji. Poljoprivrednici su često prinuđeni da se suoče s izazovima poput suše, niskih temperatura, ali i prekomernih padavina, što dodatno otežava planiranje i razvoj njihovih proizvodnih strategija.
S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi poljoprivrednici razmišljaju o promenama u proizvodnji, uključujući i izbor otpornijih sorti biljaka ili promenu tehnika navodnjavanja. Mnogi su već počeli da istražuju alternativne načine za poboljšanje zaliha vode, poput upotrebe tehnika za prikupljanje kišnice ili postavljanjem sistema za drenažu kako bi se voda bolje iskoristila.
U međuvremenu, organizacije i institucije koje se bave poljoprivredom i zaštitom životne sredine, pozivaju vladu da preduzme konkretne korake kako bi pomogla poljoprivrednicima tokom ovakvih ekstremnih situacija. Predlažu dodatnu podršku u vidu subvencija za kupovinu opreme za navodnjavanje ili investicije u razvoj infrastrukture koja bi olakšala borbu protiv suše.
Pored toga, važno je uključiti i edukaciju poljoprivrednika o održivim praksama u poljoprivredi koje bi im mogle pomoći da se adaptiraju na klimatske promene. S obzirom na to da se ovakva situacija ne može očekivati da će nestati, dugoročne strategije i planovi su neophodni za očuvanje resursa i postizanje održive proizvodnje.
U zaključku, profesorka Marija Ćosić je naglasila potrebu za hitnim delovanjem kako bi se umanjili efekti trenutnih suša i kako bi se zaštitila poljoprivredna proizvodnja koja čini osnovu ekonomije Srbije. Bez sumnje, pred nama su veliki izazovi, ali i mogućnosti za inovacije i unapređenje poljoprivredne prakse koja će biti otpornija na sve ekstremnije klimatske uslove. Dok se čini da su trenutni problemi ozbiljni, postoje sredstva i načini da se sa njima izborimo, uz pravu podršku i edukaciju.
