Prema istraživanju koje je danas objavio Evrostat, svaki drugi građanin EU stariji od 16 godina pročitao je bar jednu knjigu u poslednjih 12 meseci. Tačnije, 52,8 odsto građana EU je deo čitalačke populacije. Interesantno je da su najposvećeniji čitaoci mladi i žene.
U kategoriji mladih između 16 i 29 godina, udeo onih koji su pročitali barem jednu knjigu u poslednjih godinu dana je najviši i iznosi 60,1 odsto. Taj udeo postepeno pada kako starost građana raste. U kategoriji između 30 do 54 godine, udeo čitalaca iznosi 53,5 odsto, dok je u kategoriji između 55 i 64 godine taj udeo 52,6 odsto.
Ono što je zanimljivo u istraživanju je da najmanje čitaju osobe starije od 65 godina, gde je procenat onih koji su pročitali bar jednu knjigu za godinu dana 47,2 odsto.
Ova istraživanja pokazuju da postoji značajan broj ljudi u EU koji i dalje uživaju u čitanju i da postoji trend da mlađe generacije čitaju više od starijih. Takođe, žene su pokazale veći interes za čitanje u poređenju sa muškarcima, što može biti zabavno istraživanje za istraživače koji prate sociološke trendove.
Iako su digitalne knjige postale popularne poslednjih godina, tradicionalno čitanje knjiga izgleda da i dalje ima svoje mesto u srcima građana EU. Možda je to zbog čarolije koja se može osetiti samo držanjem knjige u rukama ili jednostavno zbog ljubavi prema pisanoj reči.
Važno je podsticati čitanje kod svih generacija, jer knjige ne samo da pružaju znanje i uživanje, već takođe poboljšavaju kognitivne sposobnosti, šire rečnik i pomažu u poboljšanju empatije i razumevanja drugih. Čitanje takođe može biti odličan način bega od svakodnevnih problema i stresa.
Stoga, ohrabrujuće je videti da i dalje postoji značajan broj ljudi koji čitaju knjige u EU. Neka ova istraživanja posluže kao podsticaj i inspiracija za sve one koji možda nisu čitali knjigu u poslednje vreme da ponovo otkriju čaroliju čitanja.
U današnje vreme kada smo bombardovani informacijama sa svih strana, čitanje knjiga može biti prilika da se odvojimo od ekrana i uronimo u svet mašte i kreativnosti. Knjige su prozor u druga vremena, drugačije svetove i drugačija iskustva.
Važno je da se očuva kultura čitanja jer ona obogaćuje naše živote na mnogo načina. Bilo da je reč o fikciji, poeziji, stručnoj literaturi ili bilo kom drugom žanru, čitanje nam omogućava da se povežemo sa samim sobom, sa drugima i sa svetom oko nas.
Uprkos sve većoj popularnosti digitalnih medija, knjige su i dalje nezamenjiv izvor znanja i inspiracije. One su zapisi ljudskog iskustva, misli i osećanja koji nas mogu naučiti mnogo toga o sebi i o drugima.
Stoga, posvetimo više pažnje čitanju i podstaknimo i druge da otkriju čari koje knjige mogu pružiti. Neka knjige budu naši verni saputnici u najlepšim i najtežim trenucima života, jer u njima možemo pronaći odgovore, inspiraciju i utočište.
Istraživanja poput ovog koje je sproveo Evrostat su važna jer nam daju uvid u čitalačke navike građana EU i omogućavaju nam da bolje razumemo koliko je čitanje važno za naše društvo. Neka ova istraživanja budu podsticaj za sve nas da negujemo kulturu čitanja i da se okružimo knjigama koje nas mogu naučiti, inspirisati i transformisati.
