Konzumiranje alkohola predstavlja jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nesreća u Bosni i Hercegovini. Osim što utiče na vozače, alkohol je i uzrok brojnih krivičnih dela, uključujući najteža ubistva, često izvršena pod dejstvom alkohola. Nedavni incident u Prnjavoru, gde je muškarac ubio svog brata, ponovno je ukazao na ozbiljnost problema.
Prema rečima dr. Tarika Hodžića, specijaliste psihijatrije iz Zavoda za bolesti zavisnosti Kantona Sarajevo, ne postoje precizni podaci o broju zavisnika, ali se procenjuje da se situacija u Bosni i Hercegovini uklapa u prosek Evropske unije, gde više od 5% stanovništva ima problem sa zavisnošću od alkohola. Zavod je tokom prošle godine lečio više od 60 pacijenata u dnevnoj bolnici i više od 30 u zatvorenom odeljenju. Zapažen je i porast broja mladih pacijenata, kao i žena koje traže pomoć zbog problema sa alkoholom.
Dr. Hodžić ističe da konzumiranje alkohola treba posmatrati kao problem javnog zdravlja. Posledice se ne odnose samo na korisnika, već snažno utiču i na njegove bliže, uključujući porodicu, poslovno okruženje i širu zajednicu. Medicinske posledice konzumacije alkohola su raznovrsne i obuhvataju kratkoročne i dugoročne efekte. Kratkoročne uključuju oštećenje sposobnosti donošenja odluka, promene raspoloženja i usporene reflekse, dok dugoročne mogu izazvati ozbiljna oboljenja kao što su ciroza jetre, demencija, depresija i druge neurološke i psihološke poremećaje.
Alkohol, kao depresor centralnog nervnog sistema, ima značajan dezinhibitorni efekat, što znači da može ukinuti kontrolu nad ponašanjem. Na primjer, često se koristi izreka: „Pijana osoba govori ili radi ono što trezna osoba misli.“ Ova dezinhibicija može dovesti do pojačanja agresije i otežavanja donošenja racionalnih odluka, što može rezultirati nasilnim ponašanjem, kao što su fizički obračuni ili zločini.
Dr. Hodžić komentariše da je alkohol jedan od najuticajnijih faktora kada je reč o povećanju agresivnosti. On naglašava da, u poređenju sa drugim psihoaktivnim supstancama, alkohol izaziva najoštriju dezinhibiciju. S obzirom na to, ljudi pod uticajem alkohola postaju skloniji nasilju, što može imati ozbiljne posledice po njih i njihovu okolinu.
Osim toga, Hodžić upozorava na efekte alkohola na procese donošenja odluka. Pod njegovim dejstvom, ljudi gube sposobnost da razumno razmišljaju o svojim postupcima. U situacijama stresa ili tenzije, pod dejstvom alkohola, ljudi mogu postati agresivniji i manje sposobni da sagledaju realnost, što može dovesti do nasilnih reagovanja ili rizičnih ponašanja.
Fenomen promiskuiteta takođe doživljava porast kada su ljudi pod uticajem alkohola, jer im alkohol smanjuje inhibicije i otežava donošenje odgovarajućih odluka. To može dovesti do seksualnih veza koje ne bi uspostavili u treznom stanju, a istovremeno povećava rizik od seksualnog nasilja.
Sve ove negativne posledice konzumiranja alkohola, posebno kada se radi o vožnji ili nasilju, neće biti rešene samo individualnim naporima. Potrebna je kolektivna akcija, edukacija i prevencija kako bi se smanjila upotreba alkohola i njene štetne posledice na društvo. Dr. Hodžić naglašava važnost razumevanja rizika povezanih s konzumiranjem alkohola i poziva na kolektivnu odgovornost kako bi se smanjile posledice koje alkohol može imati na zajednicu.
U zaključku, pitanje konzumiranja alkohola i njegovih posledica teško je i multifaktorno. Potrebno je više resursa i sistematskog pristupa kako bi se osiguralo da se problem reši na nacionalnom nivou, kroz edukaciju, podršku zavisnicima i prevenciju nasilja vezanog za alkohol.
