Dezinformacije na društvenim mrežama sve više muškaraca navode da traže nepotrebnu terapiju testosteronom na klinikama britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), upozoravaju lekari. Ovaj trend stvara dodatni pritisak na već i onako duge liste čekanja u zdravstvenom sistemu, kažu stručnjaci, a situacija je predmet sve veće zabrinutosti u zdravstvenoj zajednici.
Prema rečima endokrinologa, nepotrebno uzimanje testosterona može potisnuti prirodnu proizvodnju ovog hormona, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih rizika. Gardijan naglašava da terapija zamene testosterona (TRT) treba da se sprovodi samo kod onih muškaraca koji su klinički dokazali manjak ovog hormona, a to se utvrđuje simptomima kao što su niska energija, loša koncentracija i smanjena seksualna funkcija, zajedno sa ponovljenim analizama krvi.
Društvene mreže, kao što su TikTok i Instagram, postale su platforme na kojima se masovno šire viralni video snimci koji promovišu analize krvi kao jednostavan put do testosterona, predstavljajući ovaj hormon kao supplement koji može da reši različite problem. Ovakva kampanja izaziva zabrinutost među zdravstvenim radnicima, jer se često zanemaruje potencijalna opasnost od samolečenja.
Lekari su upozorili da nepravilna upotreba testosterona može izazvati ozbiljne posledice, uključujući sterilitet, povećan rizik od krvnih ugrušaka, srčanih oboljenja i poremećaja ponašanja. U svetlu ovih informacija, važno je osigurati da pacijenti budu pravilno informisani i da se podvrgnu odgovarajućim medicinskim proverama pre nego što se odluče za ovakvu terapiju.
Iako je oglašavanje lekova na recept zabranjeno u Britaniji, situacija postaje komplikovana kada influenseri na društvenim mrežama sarađuju sa privatnim klinikama kako bi promovisali analize krvi kao legalan način za dobijanje testosterona. Ovakve prakse mogu navesti na pogrešne zaključke i dodatno povećati broj onih koji bez potrebe traže hormonsku terapiju.
Privatne klinike na ovom području naplaćuju između 1.800 i 2.200 funti za prvu godinu terapije TRT, što samo dodatno otvara pitanja o etici ovakvih praksi. Obzirom na visoke troškove i nedostatak regulativnog okvira, pacijenti bi trebali biti veoma oprezni prilikom donošenja odluka.
Stručnjaci pozivaju na veću edukaciju o simptomima niskog testosterona i važnosti pravilnog medicinskog nadzora, kao i na potrebu za boljim informisanim pristupom kada su u pitanju hormonske terapije. Ovaj problem ukazuje na širu tema zdrastvenih dezinformacija na društvenim mrežama i potrebu za kritičkim osvrtnem na sadržaj koji se tamo delji.
Izveštaji ukazuju na to da je nivo svesti o ovim pitanjima među muškarcima znatno smanjen usled prevalencije mitova i dezinformacija, što dodatno otežava nadležnim institucijama da odgovore na rastuće zahteve za terapijama koje mogu biti ne samo nepotrebne, već i potencijalno opasne po zdravlje.
Kao odgovor na ovaj trend, zdravstveni radnici predlažu povećanje akcenata na prevenciji, edukaciji i pravilnom informisanju pacijenata kako bi se smanjio broj neodgovarajućih zahteva za terapiju. Takođe, apeluje se na društvene mreže da preuzmu odgovornost u regulisanju sadržaja koji može imati ozbiljne posledice na zdravlje korisnika.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je potreba za informisanjem i obrazovanjem ključna kako bi se sprečilo daljnje širenje dezinformacija i pogrešnih uverenja o terapiji testosteronom i njenoj primeni. Na kraju, zdravlje pacijenata treba da bude na prvom mestu, a za to je potreban zajednički trud zdravstva, društvenih mreža i šire javnosti.
