Japan je poznat po velikom broju dugovečnih stanovnika, s brojem stogodišnjaka koji se povećava svake godine. Iako su Japanci poznati po zdravom načinu života, u zemlji pogađa ozbiljna epidemija usamljenosti koja najviše pogađa starije osobe. U pokušaju da izbegnu samoću, sve više seniora se odlučuje na drastične mere. Mnogi od njih svesno čine manja krivična dela kako bi završili u zatvoru, gde mogu pronaći kompaniju, redovne obroke i osnovnu negu.
Ova situacija postala je zabrinjavajuća pojava u zemlji, jer su podaci pokazali da se broj zatvorenika starijih od 65 godina gotovo učetvorostručio između 2003. i 2022. godine. Mnogi stariji su postali višestruki prestupnici, a među zatvorenicima iz 2016. godine, više od trećine osoba starijih od 65 godina osuđeno je šest ili više puta.
Jedan od takvih primera je Takata Tošio, koji je imao 62 godine kada je, nakon što je pozajmio bicikl od komšija, otišao do policijske stanice i prijavio da je bicikl ukrao. Vezan za svoja siromaštvo, izdržao je kaznu zatvora jer je smatrao da mu tako nudi stabilnu egzistenciju. „Želeo sam da živim besplatno, pa makar i iza rešetaka“, rekao je on.
Osobe koje se suočavaju sa siromaštvom, poput 81-godišnje Akijo, često gledaju na zatvor kao na mesto stabilnosti. Akijo je služila kaznu zbog krađe hrane iz prodavnice, navodeći da u zatvoru ima „jako dobrih ljudi“ i smatra da je život unutar zatvora najstabilniji za nju. Uz redovne obroke, besplatnu zdravstvenu negu i dodatnu brigu, mnoge zatvorenice poput nje često se vraćaju u zatvor kako bi izbegle život na slobodi.
Prema rečima Takajoši Širanage, čuvara u Točigi ženskom zatvoru, neki zatvorenici su čak spremni da plate cenu za duži boravak, dok drugi veruju da bi se uslovi mogli poboljšati. Mnogi od njih dožive svakodnevni strah od društvene izolacije, obzirom da su nastanjeni u urbanim sredinama gde se stariji gube u masi.
Krađa hrane je najčešći razlog zbog kojeg stariji stanari završavaju u zatvoru, a prema podacima iz 2022. godine, siromaštvo je prisutno kod 20% ljudi starijih od 65 godina u Japanu. Dok se socijalna i porodična podrška smanjuje, više starijih odlučuje da se uopšte ne bori protiv želje za preživljavanjem i praktično prihvati pljačku.
Demografi ističu da je sistem penzija u Japanu skroman, a deca su sve manje u mogućnosti da brinu o svojim roditeljima zbog migracija u potrazi za boljim ekonomskim mogućnostima. Stariji ljudi, suočeni sa ograničenim resursima, često smatraju zatvor kao manje zlo u odnosu na život u siromaštvu.
Pitanje je da li bi Japan mogao efikasnije da reši problem starenja stanovništva i siromaštva. Neki stručnjaci predlažu ideju izgradnje stambenih zajednica za starije osobe, gde bi se za deo penzije obezbedili smeštaj, hrana i zdravstvena nega. Takvi modeli bi mogli smanjiti troškove države i poboljšati kvalitet života starijih osoba.
I dok zatvori predstavljaju kratkoročno rešenje za problem usamljenosti i siromaštva, to takođe ukazuje na dublje društvene i ekonomske izazove s kojima se Japan suočava. Stariji ljudi, koji se bore za opstanak, zavise od sistema koji često ne može ili ne želi da im pruži potrebnu podršku. Uloga društva i politika će biti od suštinske važnosti kako bi se promenio način na koji se brinemo o starijima i kako se upravlja njihovim potrebama.
