Zemlje širom sveta suočavaju se sa ekonomskim izazovima dok novoizabrani predsednik Donald Tramp preti uvođenjem tarife trgovinskim partnerima Amerike. Ova neizvesnost dovela je do osipanja sigurnosti među vladama i preduzećima, koja se pitaju kako reagovati na Trampove planove. Tokom svog prvog mandata, Tramp je već uveo visoke tarife na proizvode iz Kine, a povratkom na vlast obećava još drastičnije mere, uključujući 10% carine na sav uvoz u Sjedinjene Države, kao i 60% na robu iz Kine. Osim toga, naveo je da će tarife obuhvatiti i robu iz Meksika i Kanade.
Zvaničnici iz Meksika i Kanade upozorili su na posledice ovih tarifa, naglašavajući da bi one mogle doneti štetu celokupnom tržištu, pogoršati inflaciju i negativno uticati na radna mesta. U međuvremenu, Kina je odbila Trampove pretnje, naglašavajući da „niko neće pobediti“ u trgovinskom ili tarifnom ratu. Portparol kineske ambasade u Sjedinjenim Državama Liu Penđu je izjavio da kinesko-američka ekonomska i trgovinska saradnja treba da bude obostrano korisna.
Kao rezultat Trampovih tarifa mogu se javiti specifične negativne posledice za ekonomije koje zavise od izvoza, ali trgovinski rat sa Kinom može pružiti i nove prilike. Mnoge zemlje, poput Tajlanda, već beleže priliv američkih kompanija koje seli svoje fabrike iz Kine kako bi izbegle visoke tarife. Tajlandski ministar trgovine Pikai Nariptafan izjavio je da vidi ovaj proces kao prednost za svoju zemlju. „Treba da izdržimo to. Verujem da možemo biti investiciono odredište za svaku zemlju“, rekao je on.
Ipak, ovakav pristup nosi rizike. Neke zemlje koje su imale koristi od preseljenja proizvodnje iz Kine sada su sve više zavisne od američkog tržišta, što ih čini još ranjivijim na Trampove carine. Zabrinutost se širi i na Afriku, gde su trgovinski odnosi sa SAD već limitirani. Povećane tarife bi mogle dodatno otežati pristup američkom tržištu, navodi analitičar Melvin Fute. „Ako govorimo o fabričkoj proizvodnji i svežim proizvodima, dolazak na američko tržište biće težak“, naglasio je.
Većina neizvesnosti proističe iz Trampove nepredvidivosti. Tokom svog prvog mandata, često je koristio tarife kao sredstvo za pregovaranje, pre nego što je konačno postigao pojedinačne trgovinske sporazume. Analitičar Džajant Menon smatra da Tramp zapravo želi postizanje dogovora, a ne isključivo zaštitu domaće industrije. „On voli sporazume o slobodnoj trgovini gde može da igra ključnu ulogu“, istakao je Menon.
U međuvremenu, Trampovi predlozi ne idu svi u pravcu visoke zaštite tržišta. Pored uvođenja tarifa, predložio je smanjenje subvencija za američka električna vozila koje je prošla administracija uvela, smatrajući ih besmislenima. „Verovatno će ih ukinuti, što bi moglo pozitivno uticati na globalnu ekonomiju“, naglašava Menon.
Kako se svet trenutno prilagođava Trampovom povratku vlasti, jasna je podeljenost između rizika i prilika. Način na koji će zemlje reagovati na Trampove planove može imati duboke posledice po globalnu ekonomiju. Ono što je neizvesno jest kako će se odvijati trgovinski odnosi, s obzirom na to da Tramp nastoji da iskoristi svoje pregovaračke veštine za ostvarenje sporazuma koji mu odgovaraju. U ovom dinamičnom okruženju, vlade i preduzeća moraju pažljivo da prate razvoj situacije i prilagode svoje strategije kako bi se osigurale u vremenu ekonomske turbulencije.
