Prošle godine, svet je svedočio rekordnoj potražnji za zlatom, koja je u najvećoj meri bila potaknuta obimnim nabavkama centralnih banaka i rastućim investicijama u ovaj plemeniti metal. Prema nedavno objavljenom izveštaju Svetskog saveta za zlato, ukupna količina trgovine zlatom dostigla je 4.974 tona, što predstavlja rast u odnosu na 4.899 tona iz prethodne godine. Izveštaj ukazuje da je potražnja za zlatom u 2024. godini, uzrokovana pojačanim geopolitičkim i ekonomskim neizvesnostima, dostigla nove rekorde.
Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, istakao je da je potražnja za zlatom i dalje na visokom nivou, te je pojasnio da već treću godinu zaredom obim svetske trgovine zlatom prelazi 1.000 tona. Apetit centralnih banaka za zlatom je, kako navodi, „nezasit“. Među centralnim bankama, Narodna banka Poljske bila je najveći kupac zlata, dodavši 90 tona svojim rezervama. Iza nje, Centralna banka Turske je povećala svoje zalihe za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije dosledno kupovala zlato svakog meseca osim decembra.
Potražnja za zlatnim polugama i kovanicama ostala je visoka, a posebno u Kini i Indiji. Kineski investitori suočili su se sa nedostatkom alternativnih investicija, što je dodatno povećalo interesovanje za zlato. Izveštaj ističe da su ekonomska neizvesnost, nezadrživa volatilnost tržišta akcija i rekordno niske kamate na državne obveznice u Kini podstakli ulaganja u zlato. Indija je, s druge strane, zabeležila porast potražnje nakon smanjenja uvoznih dažbina na zlato sa 15 na 6 procenata u julu.
Međutim, potražnja za zlatnim nakitom bila je manje optimistična, s obzirom na to da je obim trgovine pao za 11 procenata na 1.877 tona. Tokom cele godine, potrošači su bili oprezniji kada su u pitanju troškovi luksuznog nakita, što je dodatno umanjilo potražnju u ovoj kategoriji.
Globalni trendovi ukazuju na postepeni rast interesovanja za zlato kao sigurnije investicije, posebno u vremenima krize i ekonomske nestabilnosti. Centralne banke širom sveta nastavljaju s nabavkama, pri čemu se zlato sve više doživljava kao hedge protiv inflacije i finansijskih previranja. Investitori, posebno u zemljama kao što su Kina i Indija, prepoznali su važnost diverzifikacije svojih portfolija i zaštite svojih sredstava kroz ulaganje u zlato.
Izveštaj Svetskog saveta za zlato pored tržišnih trendova ukazuje i na potencijalne izazove koji bi mogli uticati na buduću potražnju za zlatom. U svetu gde se ekonomije suočavaju s brojnim preprekama, od inflacije do političkih tenzija, zlato ostaje traženo kao stabilan izvor vrednosti. U tom kontekstu, analitičari smatraju da će potražnja za zlatom verovatno nastaviti da raste u godinama koje dolaze.
Takođe, s obzirom na rastuće cene zlata na globalnom tržištu, očekuje se da će centralne banke nastaviti s agresivnim kupovinama kako bi povećale svoje devizne rezerve, što dodatno podstiče globalnu potražnju. Prema analitičarima, ovaj trend može potrajati s obzirom na trenutne ekonomske uslove, a zlato bi moglo postati još privlačnije kao investicija u budućnosti.
U lagodnim situacijama, zlato možda neće biti prvi izbor investitora, ali se u vremenima nesigurnosti i krize pokazuje kao pouzdan izbor. Na kraju, svet se suočava s novim izazovima, a zlato ostaje konstantan simbol sigurnosti za investitore širom sveta.
