Prema najnovijim podacima iz Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije, dug građana, preduzetnika i pravnih lica u Srbiji na kraju januara 2024. godine iznosio je 3.796 milijardi dinara, što predstavlja porast od 11,2% u odnosu na isti period prošle godine. Ukupan dug stanovništva prema bankama iznosio je 1.628 milijardi dinara, što je значајан porast od 8,9% u odnosu na prethodnu godinu.
U Srbiji je trenutno 157.018 korisnika sa stambenim kreditima, a među najčešćim obvezama su gotovinski krediti, koji čine najveći deo duga sa ukupno 782,60 milijardi dinara. Sledi stambeni kredit sa 697,49 milijardi dinara, a na trećem mestu nalaze se poljoprivredne pozajmice sa 90,981 milijardu dinara. Potrošački zajmovi su na kraju januara dostigli iznos od 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati, ukupno učešće zaduženja privrede i građana na osnovu bankarskih kredita iznosi 2,5%. Najveće kašnjenje beleže preduzetnici sa 4,8%, dok pravna lica kasne 2,7%. S druge strane, građani su pokazali najmanju stopu kašnjenja, koja iznosi 2,1%.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nedavno usvojen od strane Skupštine Srbije, uvodi određene olakšice za korisnike koji se suočavaju s problemima u otplati svojih dugova. Prema ovom zakonu, ukoliko korisnici zaduženja upadnu u teško imovinsko stanje zbog okolnosti na koje ne mogu da utiču, banke su dužne da primene razumne mere kako bi im olakšale otplatu dugovanja pre nego što pokrenu izvršne postupke.
Razumne mere obuhvataju mogućnosti kao što su potpuno ili delimično refinansiranje duga, produženje roka otplate, promena vrste ugovora ili odlaganje plaćanja glavnice, kamata ili određenih rata kredita. Banka može da smanji kamatne stope ili ponudi korisnicima da ne vrše isplate tokom određenog perioda, kao i delimičnu otplatu duga.
Takođe, korisnici mogu dobiti i moratorijum za određeni period koji uključuje pauzu u otplati, a tokom koje se ne obračunava zatezna kamata na dospjelo, a neizmireno potraživanje. U slučaju zastoja u otplati stambenog kredita koji je obezbeđen hipotekom, banka je obavezna da korisniku ponudi mogućnost da proda nekretninu i prenese prihod od prodaje banci kako bi izmirio dugove.
U slučaju da je tržišna vrednost nekretnine viša od duga korisnika, banka je dužna da ponudi opciju prenosa prava svojine na obezbeđenoj imovini. Ove mere se moraju primenjivati pre pokretanja vansudskog postupka ili izvršnog postupka.
Kako bi se izbegla dodatna zaduženja, banke ne mogu odmah na računima korisnika naplatiti dugove bez prethodnog upozorenja. Ako korisnik ne odgovori na ponudu banke ili ponovo zapadne u docnju nakon što su olakšice već pružene, banke su u pravu da preduzmu dodatne korake.
Zakon takođe omogućava da se u ugovorima o kreditima izričito navedu mehanizmi koji se primenjuju u slučaju zastoja u otplati, pružajući korisnicima mogućnost da transferišu prava iz povezanih ugovora o kreditu u slučaju da ne mogu da ispune svoje obaveze.
U svetlu ovih promena, korisnici kredita su sada bolje zaštićeni i imaju više opcija za pronalaženje rešenja u slučaju finansijskih poteškoća. Ove nove mere imaju za cilj da olakšaju teret dugovanja i podstaknu građane da budu odgovorniji u upravljanju svojim finansijama.
