Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Stojkov (35) mučeni su i ubijeni hicima u glavu, zajedno sa trojicom Bolivijaca, na današnji dan pre pet godina u blizini grada San Ramon u Boliviji. Ubijeni Srbi bili su deo telohraniteljske ekipe Vilijama Rozalesa, jednog od najmoćnijih narko-bosova u regionu, koji je pritom otet, izveštava „Informer“.
Ove tragične okolnosti događaju se u kontekstu sve prisutnijeg nasilja povezanim s narkotrafikom u Latinskoj Americi. Ubijeni su vodili agenciju za zaštitu ljudi i objekata registrovanu u Rumi. Bojan je bio direktor i vlasnik, dok je Turčinović bio njegovo desno rame i blizak prijatelj.
Preživeli svedoci navode da su dvojica ljudi, uključujući bivše policijske službenike, učestvovala u tom masakru, u kojem je, očigledno, pored otmice Vilijama Suareza Rozalesa, došlo do sistematskog ubijanja telohranitelja. Prema rečima advokata porodica ubijenih, Denvera Pedraze, policijski agenti su bili direktno umesani u ovaj zločin.
Prema izveštaju bolivijskog lista „Los Tijempos“, ubijenima je postavljena zasada. Naime, u noći između petka i subote, grupa inkriminisanih, koja se predstavljala kao Specijalna jedinica za borbu protiv narkotika, naterala je Rozalesa i njegov tim na zaustavljanje radi pretresa. Nakon što su ih izvukli iz automobila, otmičari su ih odvezli na izolovano mesto kako bi ih mučili. Svakako, nakon što je došlo do brutalne egzekucije, nedugo zatim, narko-bos je odveden u nepoznatom pravcu.
Prema izvorima iz policije, kolumbijski karteli su platili ogromnu sumu od milion dolara za otmicu Rozalesa. Ova informacija dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije i intenzitet nasilja povezanog sa drogom u toj regiji.
Detekcijom na mestu zločina pronađena su i značajna materijalna sredstva koja sugerišu na policijsku umesanost. U luksuznom automobilu, ostavljenom u blizini mesta gde su pronađena tela, nađena je policijska uniforma i municija kalibra 9mm. Ovo otkriće budi dodatne sumnje o ulozi lokalnih vlasti u ovoj operaciji.
Izveštaj mrtvozornika u glavnom gradu Bolivije pokazuje da su sve žrtve preminule ne samo od vatrenog oružja, nego su na telima imali i krvave povrede, što implicira da su neki od njih brutalno pretučeni pre smrti. Ovako horroričan i detaljan opis stradanja ukazuje na sistematsku i preveliku brutalnost ovakvih krivičnih delikata.
Policijski komandant Umberto Ekalar potvrdio je da se intenzivno traga za nekadašnjim policijskim kapetanom Arauhom, koji je teka se sumnja da je bio na strani ubica. Ovaj trenutak dodatno potpunjava sliku o policijskoj korupciji, te se postavlja pitanje poverenja u sistem koji bi trebao da štiti građane.
U kompleksnoj mreži nasilja i kriminala, ovaj događaj osvetljava kako se borba protiv narkotika često pretvara u borbu pojedinaca za opstanak u okruženju koje je ispunjeno strahom i neizvesnošću. U tom kontekstu, ubijeni Srbi nisu bili samo žrtve – oni su bili deo šireg problema koji se proteže daleko izvan granica Bolivije.
Ova tragedija ne predstavlja samo gubitak za porodice žrtava, već i za sve koji se bore protiv organizovanog kriminala i traže pravdu. Pitanje koje ostaje bez odgovora jeste kako će vlasti reagovati na ovu strašnu situaciju i da li će ikada odgovarati oni koji su umesani u ovu tragediju. Na sceni mučeništva i otmice, ostaje nasleđe užasa koje zahvata ovaj deo sveta.
