Sinoć je na Hipodromu u Zagrebu održan koncert Marka Perkovića Thompsona, koji je okupio prema procenama organizatora više od pola miliona posetilaca. Ovaj događaj izazvao je brojne reakcije domaćih i stranih medija, koji su ga opisali u kontekstu kontroverzi oko pesnikovog odnosa prema ustaškom režimu iz Drugog svetskog rata.
Associated Press (AP) je konstatovao da je Thompson poznat po svojim navodnim simpatijama prema marionetskom režimu iz prošlosti, naglašavajući da je pjevač sa pozornice pozvao Evropu da se vrati svojim „krsčanskim korenima“. S obzirom na njegovu popularnost u određenim krugovima, Thomspon je, međutim, predmet kritika zbog njegovih veza s ideologijom i simbolikom ustaša. Agencija Reuters je ukazala na to da su koncerti ovog izvođača zabranjeni u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nizozemsku, Švajcarsku i Bosnu i Hercegovinu, zbog njegovog navodnog koketiranja sa provokativnim simbolima.
Kritičari su se složili da su na koncertu čuli i ustaški pozdrav „Za dom spremni“, što je u suprotnosti sa zakonima Hrvatske. AP je izvestio da su na ovom koncertu prisutne pesme koje sadrže reference na ustaši režim, dok su policijske snage tokom dana privodile pojedince zbog posedovanja pirotehničkih sredstava.
Hrvatski mediji su izvestili da je na koncertu bilo i poznatih političkih ličnosti, uključujući premijera Andreja Plenkovića, koji je prisustvovao generalnoj probi, kao i opozicionog lidera Janeza Janšu iz Slovenije. Na koncertima Thompsona može se često primetiti prisustvo posetilaca obučenih u crnu odeću sa ustaškim simbolima, a u Sloveniji mu je zabranjeno nastupati od 2017. godine.
Mnogi od njegovih obožavalaca, uključujući i jednog sagovornika koji je govorio za AP, smatraju ga „domoljubom“ i tvrde da njegovo stvaralaštvo ne vređa nikoga. S druge strane, bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor iznela je širok spektar kritika, ističući kako koncerti služe promovisanju zločinačke prošlosti. Ona je naglasila da mediji ne izveštavaju o problemima koji proizlaze iz takvih događaja, te je kritikovala način na koji su televizije izveštavale o koncertu, ukazujući na izostanak kritičke analize pesama koje su deo muzičkog repertoara.
Kosor je pomenula i vrednost nezavisnog novinarstva, naglašavajući da se medijski prostor često koristi za promociju pojedinaca, umesto da služi javnom interesu. Dok je publika na koncertu slavila, ona je ukazala na ozbiljna pitanja koja ostaju nerazjašnjena u javnoj diskusiji o Thompsonu i njegovom delu.
Tokom koncerta, medicinski timovi su intervenisali u 245 slučajeva, što ukazuje na potrebne mere koje su preduzete za upravljanje velikim brojem posetilaca. Kao rezultat toga, koncert nije protekao bez incidenata, ali su organizatori izjavili da su manji problemi bili pod kontrolom.
Dok su mediji i javnost nastavili da analiziraju uticaj koncerta, bez obzira na polarizovane reakcije, jasno je da je Thompson nastavio svoje prisustvo na muzičkoj sceni sa repertoarom koji izaziva suprotstavljene poglede. Njegovi slušaoci ostaju strastveni i odani, dok kritičari pozivaju na preispitivanje njegovog uticaja na društvo.
Thompsonov koncert na Hipodromu takođe osvetljava širu sliku o društvenim i političkim podelama u Hrvatskoj, gde su tema identiteta i istorijskih trauma često predmet oštrih debata. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se javna percepcija Thompsona oblikovati u budućnosti.
