Nakon izraelskog napada na Iran 13. juna, tržište nafte je reagovalo veoma snažno. Do petka, cene nafte na svetskom tržištu su porasle između 8 i 10 posto. Ova reakcija ilustruje koliko je situacija u tom regionu kritična i koliko je povezana sa globalnim energetskim zalihama.
Izraelski napad, prema izvorima, bio je usmeren na vojne instalacije koje Iran koristi za obogaćivanje uranijuma. Ovaj potez je dodatno eskalirao napetosti koje su već bile visoke, s obzirom na dugotrajan konflikt između Izraela i Irana. Sa svakim novim iznošenjem pretnji i vojnih akcija, međunarodna zajednica se sve više brine o mogućim posledicama za globalnu ekonomiju, posebno u svetlu trenutne energetske krize.
Hormuški moreuz, koji se nalazi između Irana i Oman, ključna je tačka za prolaz nafte iz Persijskog zaliva. Prema podacima, gotovo petina ukupne globalne proizvodnje nafte prolazi ovim moreuzom. Iran je zapretio zatvaranjem ovog strateškog prolaza kao odgovor na izraelske akcije. Takva odluka bi imala dalekosežne posledice po cene nafte i globalno tržište energenata. Zatvaranje Hormuškog moreuza moglo bi izazvati dodatni porast cena nafte, a posledice bi se osetile širom sveta, od ekonomije velikih zemalja do svakodnevnog života običnih građana.
Analitičari smatraju da, ako Iran izvrši tu pretnju, to bi moglo dovesti do novog kruga ekonomskih sankcija i vojnih akcija. Već sada je jasno da su finansijska tržišta reagovala zbog straha od destabilizacije regiona. Cene nafte su, nasuprot predviđanjima, samo nastavile da rastu, dodatno potpamenuvši zabrinutosti investitora o mogućem navalu na prirodne resurse.
Situacija u Iranu i dalje je napeta, a vlasti režima tvrde da će učiniti sve što je potrebno da zaštite svoje interese. Ove akcije su deo šire strategije koja uključuje i stvaranje koalicija sa drugim zemljama u regionu, koje se takođe suočavaju s pritiscima. Iran je pokušao da schvalja svoja vojna i politička sredstva kako bi osigurao da ne bude izolovan na međunarodnoj sceni.
U međuvremenu, međunarodna zajednica poziva na diplomaciju i smanjenje tenzija. Čelni ljudi UN-a i drugih organizacija apelovali su na strane da se suzdrže od daljih provokacija. Poznato je da je istorijski pristup rešavanju kriza u ovom regionu bio spor i često neefikasan, što dodatno otežava situaciju.
S obzirom na trenutne okolnosti, važno je napomenuti da će američka vlada verovatno preispitati svoj pristup Iranu i pomoći saveznicima u regionu. Strateški saveznici poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji takođe potiču iz istog dela sveta, postali su ključni faktor u ovom konfliktu. Njihove reakcije na nastavak neprijateljstava između Irana i Izraela će u velikoj meri oblikovati buduće politike.
Cene akcija u naftnim kompanijama su takođe porasle, jer investitori traže sigurnost u ovim nestabilnim vremenima. Međutim, analitičari upozoravaju da investitori treba da budu oprezni jer bi situacija mogla brzo da se promeni, ako dođe do direktnog sukoba ili ukoliko Iran zaista zatvori Hormuški moreuz.
Sve u svemu, svet gleda sa zabrinutostima na dešavanja u Iranu i Izraelu. Izbori koje će strane doneti u narednim danima i nedeljama će imati dugotrajne posledice koje će oblikovati energetsku politiku i tržišta širom sveta. Ako se napetosti nastave, moglo bi doći do novog globalnog remonta energetskih odnosa, što bi imalo uticaja na sve od cena nafte do globalne ekonomije.
