Većina analitičara, ekonomista i medija, prvo u SAD-u, a zatim i u Evropi i širom sveta, izrazila je šok zbog najnovijih Trumpovih carina (nazvanih tarifama) koje bi mogle ozbiljno ugroziti globalnu ekonomiju. Mnogi ekonomisti predviđaju da bi tržišta mogla doživeti gori pad nego tokom krize 2008. godine. Razlozi za ovako drastične mere, prema Trumpovim izjavama, leže u želji da se proizvodnja i radna mesta vrate u SAD, posebno iz Kine i azijskih zemalja, te da se američki proizvodi bolje pozicioniraju na globalnim tržištima.
Trump je istakao da su Sjedinjene Države decenijama bile iskorišćavane, te da su napredovale konkurentske kompanije u Kini koje su koristile američke tehnologije. Kritičari, međutim, ističu da je realnost mnogo složenija. Poznati primjer je američki iPhone, čija se proizvodnja u velikoj meri vrši u Kini. Steve Jobs, bivši CEO Apple-a, pre 15 godina je rekao da se poslovi u tehnološkoj industriji neće vratiti u SAD, dok je danas Apple jedan od najvrednijih brendova na svetu, zahvaljujući ekspanziji na azijskom tržištu.
Iako je Apple zabeležio pad prodaje uređaja u 2024. godini, Kina ostaje drugo najveće tržište nakon SAD-a. Veliki deo iPhone-a i iPada proizvodi se u Kini, s tim da se mnogi delovi nabavljaju iz azijskih zemalja. Grad Zhengzhou, poznat kao „grad jabuke“, postao je centar za sklapanje proizvoda Apple-a, dok stručnjaci procenjuju da gotovo dve trećine radnika u lancu proizvodnje smartfona dolazi upravo iz Kine. Troškovi radne snage su mnogo niži nego u SAD-u, što dodatno objašnjava zašto se proizvodnja ne vraća „na domaće tlo“.
I prethodni predsednici, uključujući Obamu, Trumpa i Bidena, pokušavali su da deo proizvodnje vrate u SAD, ali su rezultati često bili skromni. Bidenov program CHIPS Act ima za cilj da unapredi proizvodnju čipova u SAD-u, ali napredak u ovoj oblasti je spor. Trgovinski lanci kao što su Walmart i Amazon zavise od uvoza elektronike iz Azije, pa su Trumpove tarife odmah podigle cene elektronike za krajnje potrošače u SAD-u za 15 do 30 procenata.
Carine su već uticale na poslovanje sa tehnološkim kompanijama. Na primer, Nintendo je odložio početak prodaje nove konzole kako bi analizirali uticaj tarifa na cenu uređaja. Sa druge strane, američka kompanija Nvidia, poznata po proizvodnji čipova za veštačku inteligenciju, takodje oseća posledice nove ekonomskog politike, jer su cene njihovih proizvoda na „sivom tržištu“ skočile za 50 do 100 procenata.
Dalje, strane kompanije se suočavaju sa izazovima zbog carina i uvođenja novih mera od strane Kine. Kineski modeli veštačke inteligencije postaju konkurentniji, dok su i američki industrijski standardi dovedeni u pitanje zbog nedavnih restrikcija. Ovaj kontekst samo dodatno komplikuje ekonomsku situaciju, koja bi mogla uticati na tržišta širom sveta, uključujući Evropu.
Savremeni tok proizvodnje elektronike oslanja se na vertikalnu integraciju, posebno u Aziji, gde su fabrike komponenti fizički blizu jedna drugoj. Ova organizacija procesa omogućava brže lansiranje proizvoda u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropom, gde je proces često sporiji. Povećane tarife doprinose rastu cena elektronike, što će se odraziti na potrošače koji će za svoje uređaje morati da plate značajno više.
Očekivanja su da će u narednom periodu cene elektronike i automobila rasti, kako u SAD-u, tako i širom Evrope. U tom segmentu se očekuje da će potrošači u proseku plaćati od 15 do 30 procenata skuplje za smartfone, tablete i laptope. Potrebno je pratiti razvoj događaja i moguće reakcije iz EU i Kine, koje bi mogle dodatno zakomplikovati situaciju na tržištu i povećati pritisak na američke potrošače.
