Reditelju Marku Misirači ova sezona se „pozlatila“ kroz saradnju s dramskim piscem Vladimirom Đurđevićem. Njihova predstava „Bajka o pozorištu“ proslavila je deceniju postojanja u Zvezdara teatru, dok su nedavno premijerno postavili i „Srbiju ol inkluziv“ u Narodnom pozorištu Kikinda. Ovo je Misiračina prva predstava u Kikindi i Vojvodini, uprkos njegovim mnogobrojnim projektima u Beogradu i drugim gradovima poput Kragujevca, Banjaluke i Sarajeva. Pored rediteljske karijere, Misirača već treću godinu vodi glumačku klasu na Akademiji umetnosti, a piše i monografije o značajnim umetnicima.
Komad „Srbiju ol inkluziv“ prethodno je imao praizvedbu pre četiri godine pod nazivom „Berači snova“. Kako je Misirača napomenuo, dok je Đurđević pisao ovaj komad, on je imao priliku da čita različite verzije, te je predložio naziv koji su konačno usvojili. Misirača se zalaže za promociju domaćih autora. U svom radu je do sada postavio i adaptaciju romana Nenada Veličkovića u Sarajevu.
Đurđević je poznat kao komediograf i scenarista, a za Misiraču je šteta što se više ne pojavljuje na pozorišnoj sceni. Danas, mnogi talenti su više angažovani na televiziji, što otežava razvoj pozorišnih autora. Misirača smatra da pozorišta treba da više ulažu u autore i njihovu motivaciju kako bi se osigurao razvoj pozorišne umetnosti.
U predstavi „Srbiju ol inkluziv“ učestvuje mali, ali talentovani ansambl kikindskog pozorišta, uključujući glumce kao što su Nikola Joksimović, Mima Stojković, i Miljana Kravić. Mladi glumac Luka Jovanović Dživdžanovski, koji je takođe doprineo autorskom muziku, svira električnu gitaru tokom predstave, stvarajući spoj modernog izraza i arhaične poezije. Kroz ovaj komad, Đurđević uvodi tipičnu seosku porodicu koja se bori da preživi u turbulentnim vremenima.
Misirača ističe da Đurđević vešto kombinuje elemente balkanske komediografije s modernim temama. Publika na premijeri veoma dobro reagovala, a prva repriza je užurbano rasprodata. Kroz komad se istražuju različiti aspekti života u društvu, uključujući probleme kao što su narkomanija i ekonomske previranja, ali i otpornost i vitalnost ljudi.
Osim rediteljskih aktivnosti, Misirača ima strast za pisanjem monografija. Njegovi projekti uključuju rad na monografiji o kultnoj emisiji „Jovanovići – svakodnevica jedne porodice“ povodom stogodišnjice Radio Beograda, kao i knjigu posvećenu Zoranu Radmiloviću, koja će biti objavljena u saradnji sa zaječarskim pozorištem. Njegov angažman u umetnosti kroz različite projekte ukazuje na njegovu posvećenost i doprinos kulturi.
Misirača veruje da su umetnici u bivšoj Jugoslaviji povezani s obzirom na sličnosti u mentalitetu i kulturi. U tom smislu, zajednica glumaca i reditelja deli iskustva sa festivala i predstava, što dodatno učvršćuje veze među njima. Sa nestrpljenjem gleda prema novim projektima, kao što su pripreme za predstavu „Majstori, majstori“ Gorana Markovića u Banjaluci.
U svetlu svega ovoga, pokazuje se da je Misirača posvećen umetnosti i reformi pozorišne scene u regionu, istovremeno radeći na promociji domaćih autora i angažovanju mladih talenata. Njegova predanost umetnosti i obrazovanju ostavlja značajan trag u srpskom pozorištu, a njegova buduća dela obećavaju da će biti još inspirativnija i uticajnija.
