Izdavačka kuća Laguna nedavno je organizovala 125. tribinu svog književnog kluba, na kojoj je tema bila roman „Prevodilac“ britanske autorke Harijet Kroli. Ova tribina održana je 1. avgusta u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC. Članica kluba Mira Ristivojević istakla je kako se u romanu radi o političkom i špijunskom trileru smeštenom u savremenoj Moskvi. Priča se fokusira na rusku zaveru koja ima za cilj da sabotira podmorske komunikacione kablove između Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
Glavni junak romana, Klajv Frenklin, prevodilac, mora hitno da otputuje u Moskvu kako bi preveo sastanak britanske premijerke sa ruskim predsednikom. Na ovom putovanju, Klajv se susreće sa svojom bivšom partnerkom, Marinom Volinom, koja je tumač za ruskog predsednika. Ubrzo otkriva zloćudni plan ruskih vlasti da unište podvodne kablove, što bi moglo dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica.
Ristivojević je osvetlila biografiju autorke Harijet Kroli, ističući da je ona britanska novinarka, književnica i trgovkinja umetninama, sa bogatim iskustvom rada na televiziji i radiju. Kroli govori pet jezika, te je godinama bila povezana s Rusijom, što se odražava na njen rad. U „Prevoditelju“ ona uspeva da prikaže složene likove iz Rusije, naglašavajući njenu strast prema ruskoj umetnosti, dok britanski likovi ostaju prilično plitki.
Ristivojević je skrenula pažnju na trenutak kada Klajv putuje u Moskvu s namerom da se bavi prevođenjem, ali veoma brzo shvata da su u igri ozbiljniji problemi, poput hibridnog sajber rata. Njegovo otkriće o strategijama manipulacije informacijama koje koriste vlasti može se prepoznati i u svakodnevnom životu.
Roman zavodi čitaoca u svet obaveštajnih službi gde svako špijunira svakoga, a informacije se trguju bez obzira na posledice. Mnogi mladi hakeri i gejmeri postaju žrtve visokih vlasti, a jedan od glavnih likova, Marinin posinak, biva ubijen zbog otkrivanja tajni. Ova tragedija podstiče Marinu da napusti Moskvu, naglašavajući atmosferu straha i laži u kojoj se društvo nalazi.
Rusija, prema fikciji u romanu, planira da napadne podvodne kablove, što bi dovelo do paralizovanja mnogih nacija. Ristivojević ističe koliko je zavisnost od tehnologije postala kritična i kako bi odgovor na takve napade bio katastrofalan.
Roman takođe istražuje značaj prevodilaca u državnim razgovorima. Oni nisu samo mostovi komunikacije između diplomata, već i oni koji imaju moć da utiču na ishod razgovora. Prevodilačka veština je ključna, jer ponekad može odrediti kako će doći do smanjenja tenzija među sagovornicima.
Osim političkih i špijunskih tema, „Prevodilac“ se bavi i ljubavnom pričom između Klajva i Marine, što dodatno komplikuje radnju. Njihova ljubav postoji u senci državnih spletkarenja i osobne borbe, a Klajv pokušava da očuva njihov odnos uprkos pritiscima koje donosi sistem.
Ristivojević je naglasila da iako je Marina na površini zaštićena i u dobrim odnosima sa predsednikom, ona ne može više da izdrži život u policijskoj državi. Roman podseća na to kako, u svetu laži i manipulacije, istina izmiče i kako se moral često žrtvuje u ime ličnih interesa.
Na kraju, Ristivojević je zaključila da „Prevodilac“ donosi važnu poruku o ceni koju plaćamo boreći se da se uklopimo u sistem, a cena za to je često previsoka. Kroz likove u romanu, Harijet Kroli istražuje duboke i složene teme ljubavi, izdaje, i moći, ostavljajući čitaocima mnogo toga za razmišljanje.
