Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izjavio da je izuzetno teško obavljati funkciju predsednika Republike koju neprekidno pokušavaju da ospore. On je istakao da se protiv Republike Srpske već tri decenije vodi hibridni rat, sastojeći se od političkog, finansijskog i informativnog pritiska.
U podkastu američke novinarke Lare Logan, Dodik je istakao da gotovo svaki dan, mesec ili godina prolaze pod pritiscima zapadnih zemalja i američkih administracija. Prema njegovim rečima, njihovi motivi u velikoj meri su usmereni ka omogućavanju dominacije muslimana u Bosni i Hercegovini, na račun hrišćana.
Dodik je naglasio da je Bosna i Hercegovina do pre 20 godina bila većinski hrišćanska zemlja, iako se danas širi narativ o znatnom porastu muslimanske populacije. On je ukazao na činjenicu da muslimani žele da privuku pripadnike svoje vere iz drugih zemalja koji su u tranzitu prema Evropi. Dodik je primetio da Evropa, u tom kontekstu, pokušava da vrati te ljude kroz razne programe.
Dodik je ukazao i na velik broj džamija u BiH, kojih danas ima više od 1.800, od čega je skoro polovina izgrađena u poslednjih 10 do 15 godina, što on smatra znakom islamizacije društva. Prema njegovim rečima, situacija se može uporediti sa onom koju su hrišćani doživljavali na Bliskom Istoku u zemljama poput Sirije i Egipta.
Tokom izlaganja, Dodik je naveo da je prema zvaničnim podacima iz vremena delovanja Islamske države, na ratištu bilo 580 boraca iz BiH. On je istakao da su mnogi od njih vraćeni, što ukazuje na stalnu opasnost od muslimanskog radikalizma. Apelovao je na svest o opasnostima koje nosi radikalizacija i naglasio ulogu stranih ambasada, poput iranske, koja je u tom periodu zapošljavala značajan broj ljudi.
Dodik je zatim prokomentarisao aktuelnu američku politiku, ističući da veruje da Donald Trump može doneti mir i stabilnost svetu. On je smatrao da bi Trump mogao da vrati svet na „fabrička podešavanja“, gde se poštuju tradicionalne vrednosti, a ne da se prepusti liberalnim trendovima koji, po njegovom mišljenju, razaraju ljudski identitet i porodične vrednosti.
Dodik je ukazao na problem migracija, govoreći kako one razaraju tradicionalna društva u Evropi i donose novu kulturu koja se ne integriše, već se suprotstavlja lokalnim vrednostima. Smatra da Trump može postaviti drugačiji ton u dijalogu sa liderima poput Vladimira Putina.
Osvrnuvši se na svoje iskustvo u Americi, Dodik je spomenuo da je tokom Trumpove kampanje aktivno radio na mobilizaciji srpske zajednice u Americi. U tom periodu, više od 90% Srba s pravom glasa je podržalo Trumpa. Njegovo prijateljstvo s Trumpom dovelo ga je do pozivnice za inauguraciju, ali su mu sankcije uvedene od strane administracije Baracka Obame.
Na kraju, Dodik se osvrnuo na delovanje američkog milijardera Džordža Soroša, koga je optužio za pomoć u organizaciji obojenih revolucija širom sveta, uključujući i Srbiju. On je tvrdio da su njegove organizacije kriminalni poduhvati koji koriste legalna sredstva američkih poreskih obveznika za obračun sa državama koje se ne slažu s njihovim politikama.
Oceniće Soroša kao zlotvora koji „treba zabraniti“, dodajući da njegove organizacije promovišu razvrat u društvima širom Evrope. Prema njegovim rečima, jedina institucija koja je uspešno nametala zakone nakon Drugog svetskog rata bila je Kristijan Šmit, što, prema Dodiku, predstavlja širenje Soroševih ideja.
